Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od najosetljivijih pravnih poslova u domaćem pravu. Njime se uređuje odnos između lica koje se obavezuje da nekoga izdržava do kraja života i lica koje zauzvrat ostavlja određenu imovinu nakon smrti. U pitanju je ugovor koji direktno utiče na stan, kuću, zemljište, naslednike i dugoročne porodične odnose.
Zbog toga je važno razumeti šta se tačno potpisuje.
Mnogi ugovor zaključuju verujući da time rešavaju pitanje sigurnosti u starosti. Drugi ga vide kao način da obezbede imovinu mimo ostavinskog postupka. Međutim, u praksi upravo oko ovog ugovora nastaje veliki broj sudskih sporova. Najčešći razlozi su osporavanje od strane naslednika, sumnja u poslovnu sposobnost, izostanak aleatornosti ili poremećeni odnosi između ugovornih strana.
Posebno je bitno znati da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu i ne podleže pravilima o nužnom naslednom delu. Upravo ta karakteristika čini ugovor snažnim pravnim instrumentom, ali i čestim predmetom osporavanja.
U nastavku ćemo vam detaljno objasniti:
– ko može zaključiti ugovor
– koje su obaveze davaoca i prava primaoca
– kada je moguć raskid ili poništenje
– kako naslednici pokušavaju da ospore ugovor
– šta se dešava ako jedna strana premine pre izvršenja obaveza
– kako izgleda primer pravilno sastavljenog ugovora
Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?
Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezujući pravni posao uređen članom 194 Zakona o nasleđivanju. Njime se primalac izdržavanja obavezuje da se nakon njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina na tačno određenim stvarima ili drugim pravima, dok se davalac obavezuje da primaoca izdržava, brine o njemu do kraja života i da ga sahrani.
Pravo svojine se ne prenosi odmah. Prenos nastupa tek smrću primaoca izdržavanja. Do tada imovina ostaje u njegovoj svojini, ali je ugovorom već određeno ko će je steći i pod kojim uslovima.
Imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u zaostavštinu. Iz te imovine se ne namiruju nužni naslednici, osim ako sud utvrdi da je ugovor ništav ili rušljiv. Zbog toga ovaj ugovor ima snažan uticaj na nasledne odnose i često postaje predmet sudskih sporova.
Ugovor je strogo formalan. Mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene isprave. Prilikom potvrđivanja javni beležnik je dužan da upozori ugovorne strane da imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Ako ta forma nije ispoštovana, ugovor je ništav.
Predmet ugovora mogu biti samo stvari i prava koja postoje u trenutku njegovog zaključenja. Buduća imovina ne može biti obuhvaćena ovim pravnim poslom.
Ovakav ugovor se najčešće zaključuje radi obezbeđenja izdržavanja u starosti i jasnog uređenja prenosa određene imovine bez primene pravila klasičnog nasleđivanja na tu imovinu. Upravo zbog posledica koje proizvodi, svaka njegova odredba mora biti precizno definisana i usklađena sa zakonom.
Ovde možete preuzeti obrazac za ugovor o doživotnom izdržavanju.
Ko može zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju?
Zaključenje ovog ugovora nije ograničeno samo na članove porodice. Ipak, zakon postavlja jasne uslove koje obe strane moraju ispuniti.
Poslovna sposobnost kao osnovni uslov
Ugovor mogu zaključiti poslovno sposobna fizička lica. Na strani primaoca izdržavanja to znači da u trenutku potpisivanja mora postojati sposobnost da razume:
- prirodu ugovora
- njegove pravne posledice
- činjenicu da imovina ne ulazi u zaostavštinu
Ako primalac u tom trenutku nije mogao da shvati značaj pravnog posla, postoji osnov za utvrđivanje ništavosti. U takvim postupcima sud se oslanja na veštačenje medicinske struke kako bi se utvrdilo stanje svesti i rasuđivanja u trenutku zaključenja.
Ko može biti davalac izdržavanja
Ne mora postojati srodstvo između ugovornih strana. Ugovor se može zaključiti između prijatelja, komšija ili trećih lica bez porodične veze.
Postoji važno ograničenje. Ako je davalac lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu, kao što su medicinsko osoblje, domovi za stare ili slične ustanove, za punovažnost je potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva. Bez tog rešenja ugovor je ništav.
View this post on Instagram
Ugovor između srodnika
Ugovor se može zaključiti i između roditelja i dece, unuka ili drugih srodnika. Porodična veza ne menja pravnu prirodu ugovora niti umanjuje obavezu poštovanja zakonske forme.
Sud će u svakom slučaju ceniti:
- slobodnu volju
- ispunjene formalne uslove
- element aleatornosti
Bez ispunjenja tih uslova, ugovor ne može opstati u eventualnom sporu.
Koje su obaveze davaoca i primaoca izdržavanja
Ugovor o doživotnom izdržavanju počiva na uzajamnim obavezama. Primalac ostavlja određenu imovinu, a davalac preuzima obavezu da obezbedi izdržavanje do kraja života. Sadržaj tih obaveza mora biti jasan, precizan i prilagođen konkretnim okolnostima.
Obaveze davaoca izdržavanja
Ako ugovorom nije drugačije određeno, obaveza izdržavanja obuhvata:
- obezbeđivanje stanovanja
- hranu, odeću i obuću
- negu u bolesti i starosti
- troškove lečenja
- svakodnevne potrebe primerene životnom standardu primaoca
- sahranu nakon smrti
Pored materijalnih davanja, obaveza može obuhvatiti i nematerijalne elemente. To može biti briga o ličnoj higijeni, organizovanje odlazaka kod lekara, pomoć u svakodnevnim aktivnostima, društvo i podrška.
Zakon ne propisuje fiksni obim izdržavanja. Visina i sadržaj obaveza zavise od potreba primaoca i mogućnosti davaoca. Upravo zato je preporučljivo da ugovor detaljno navede šta konkretno podrazumeva izdržavanje, kako bi se izbegli sporovi.
Ugovor o doživotnom izdržavanju ne daje davaocu pravo da zastupa primaoca pred bankama, fondovima ili državnim organima. Ako je potrebno da u njegovo ime podnosi zahteve, podiže penziju ili preuzima lična dokumenta, neophodno je posebno punomoćje.
Obaveze primaoca izdržavanja
Obaveza primaoca ogleda se u tome da po svojoj smrti prenese na davaoca svojinu na tačno određenim stvarima ili pravima navedenim u ugovoru.
Važno je naglasiti:
- predmet ugovora mogu biti samo postojeće stvari i prava
- primalac ne sme otuđiti ili opteretiti imovinu koja je predmet ugovora
- ako to učini, davalac može zahtevati raskid i naknadu
Ugovor mora jasno identifikovati imovinu koja se prenosi. Neprecizno označavanje nepokretnosti ili prava može dovesti do osporavanja ugovora.
Ravnoteža obaveza
Kod ovog ugovora ne primenjuje se klasično pravilo jednake vrednosti davanja. Trajanje izdržavanja je neizvesno i zavisi od životnog veka primaoca. Zato se procena pravi u trenutku zaključenja ugovora, a ne naknadno, prema stvarnom trajanju obaveza.
Aleatornost kao ključni uslov punovažnosti
Ugovor o doživotnom izdržavanju je aleatoran ugovor. To znači da u trenutku njegovog zaključenja nije poznato koliko će trajati obaveza izdržavanja niti kolika će biti njena ukupna vrednost. Trajanje zavisi od životnog veka primaoca izdržavanja, a to je buduća i neizvesna okolnost.
Aleatornost predstavlja suštinski element ovog ugovora. Bez neizvesnosti nema ni punovažnosti.
Kada aleatornost postoji
Aleatornost postoji kada u trenutku zaključenja nije izvesno:
- koliko dugo će primalac živeti
- kakve će njegove potrebe biti u budućnosti
- koliki će biti ukupni troškovi izdržavanja
U takvim situacijama nije moguće unapred utvrditi odnos između vrednosti imovine i vrednosti davanja. Ugovor opstaje bez obzira na to da li će davalac na kraju imati veće troškove ili će steći imovinu veće vrednosti.
Kada aleatornost ne postoji
Problem nastaje kada je u trenutku zaključenja smrt primaoca bila izvesna ili bliska, a zdravstveno stanje takvo da ne postoji stvarna neizvesnost trajanja ugovora.
U tim slučajevima sud može utvrditi da:
- ugovor nije imao element neizvesnosti
- odnos davanja nije bio rizičan za davaoca
- postoji osnov za poništenje
Zakonski naslednici tada mogu pokrenuti postupak radi osporavanja ugovora. Sud u takvim sporovima najčešće pribavlja medicinsko veštačenje kako bi utvrdio da li je u trenutku potpisivanja postojala realna neizvesnost u pogledu životnog veka primaoca.
Kada je ugovor ništav ili se može poništiti?
Ugovor o doživotnom izdržavanju ne može opstati ako nisu ispunjeni zakonski uslovi. U praksi se najčešće pokreću postupci radi utvrđivanja ništavosti ili poništenja, a razlozi su jasno određeni zakonom i sudskom praksom.
Situacije kada je ugovor ništav
Ništavost znači da ugovor nema pravno dejstvo od samog početka. Sud na ništavost pazi i po službenoj dužnosti.
Ugovor je ništav u sledećim slučajevima:
- nije zaključen u formi javnobeležnički potvrđene isprave
- javni beležnik nije upozorio ugovorne strane na posledice po zaostavštinu
- davalac je lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu, a nije pribavljena saglasnost organa starateljstva
- predmet ugovora nije određen ili ne postoji
- ne postoji element aleatornosti
U tim situacijama sud utvrđuje da ugovor nikada nije proizvodio pravno dejstvo.
Situacije kada se ugovor može poništiti
Poništenje podrazumeva da ugovor formalno postoji, ali je zaključen uz nedostatke volje ili sposobnosti.
Najčešći razlozi su:
- primalac izdržavanja nije bio sposoban da shvati značaj ugovora
- ugovor je zaključen pod prinudom ili pretnjom
- postojala je zabluda o bitnim činjenicama
U sporovima ove vrste ključnu ulogu ima dokazivanje. Kod sumnje u poslovnu sposobnost sud će pribaviti veštačenje odgovarajuće medicinske struke kako bi se utvrdilo stanje u trenutku zaključenja ugovora.
Ko ima pravo da traži poništenje?
Tužbu najčešće podnose zakonski naslednici primaoca izdržavanja, jer imaju pravni interes. Rok za podnošenje tužbe je godinu dana od saznanja za postojanje ugovora, a najkasnije tri godine od smrti primaoca izdržavanja.
Ako se u postupku utvrdi da postoji zakonski osnov, sud će doneti odluku kojom se ugovor poništava ili utvrđuje njegova ništavost. U tom slučaju nastaju obaveze vraćanja primljenog ili naknade u skladu sa pravilima obligacionog prava.
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju
Za razliku od ništavosti i poništenja, raskid se odnosi na situacije kada je ugovor bio punovažno zaključen, ali je tokom trajanja došlo do poremećaja koji onemogućava njegovo dalje izvršavanje.
Zakon predviđa dva osnovna razloga za raskid.
Poremećeni odnosi između ugovornih strana
Ako odnosi između primaoca i davaoca izdržavanja postanu toliko narušeni da zajednički život ili saradnja više nisu mogući, svaka strana može podneti tužbu za raskid.
Sud u takvim postupcima ne utvrđuje krivicu. Ključno pitanje je da li su odnosi zaista postali nepodnošljivi i da li ugovor više ne ostvaruje svoju svrhu.
U praksi je dovoljno da jedna strana jasno izjavi da ne želi da ostane u tom ugovornom odnosu i da se ugovor ne izvršava na način koji je predviđen.
Bitno promenjene okolnosti
Ako se nakon zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da izvršenje postane znatno otežano, sud može:
- iznova urediti odnose između stranaka
- ili raskinuti ugovor
Ovde se primenjuju i opšta pravila obligacionog prava o promenjenim okolnostima.
Posledice raskida
Kada sud raskine ugovor, nastaje obaveza obračuna međusobnih davanja.
Primalac izdržavanja može biti dužan da naknadi vrednost primljenih usluga i davanja. Ako je raskid prouzrokovan isključivo postupcima jedne strane, druga ima pravo na pravičnu naknadu.
Raskid ne znači da je ugovor od početka bio nevažeći. On prestaje da proizvodi dejstvo od trenutka donošenja sudske odluke.
Šta ako davalac izdržavanja premine pre primaoca?
Ako davalac izdržavanja umre pre lica koje izdržava, ugovor ne proizvodi efekat prenosa imovine, jer se svojina prenosi tek smrću primaoca.
U toj situaciji postoje dve mogućnosti.
Bračni partner i potomci preminulog davaoca mogu prihvatiti da nastave izvršavanje ugovora. Ako pristanu, oni preuzimaju obavezu izdržavanja i, nakon smrti primaoca, stiču imovinu pod istim uslovima.
Ako ne žele da nastave izvršavanje obaveza, ugovor prestaje. Primalac zadržava svoju imovinu i može zaključiti novi ugovor sa drugim licem.
Pitanje naknade za ono što je davalac do tada pružio rešava se samo ako neka strana pokrene postupak. Sud tada odlučuje o eventualnoj naknadi na osnovu konkretnih okolnosti i dokaza.
Da li naslednici mogu osporiti ugovor o doživotnom izdržavanju?
Imovina koja je obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu. Ona se ne deli u ostavinskom postupku i iz nje se ne namiruje nužni deo. Zbog toga naslednici ne mogu tražiti deo te imovine samo zato što bi po zakonu inače nasledili.
Naslednici, međutim, mogu osporavati sam ugovor.
To znači da ne traže nasledni deo, već pokreću postupak da sud utvrdi da ugovor nije punovažan.
U kojim situacijama mogu osporiti ugovor?
Naslednici mogu podneti tužbu ako smatraju da:
- u trenutku zaključenja nije postojala aleatornost
- primalac izdržavanja nije bio sposoban da shvati značaj ugovora
- ugovor nije zaključen u propisanoj formi
- postojala je prinuda, pretnja ili prevara
Sud tada ne odlučuje o naslednom pravu, već ispituje da li je ugovor zaključen u skladu sa zakonom.
View this post on Instagram
Rokovi za osporavanje
Tužba za poništenje mora se podneti u roku od godinu dana od saznanja za postojanje ugovora, a najkasnije tri godine od smrti primaoca izdržavanja.
Ako sud utvrdi da je ugovor punovažan, naslednici nemaju nikakvo pravo na imovinu koja je bila predmet tog ugovora.
Porez, troškovi notara i upis u katastar
Pored pitanja naslednika i raskida, važno je znati i koje finansijske i administrativne obaveze prate ovaj ugovor.
Da li se plaća porez?
Sticanje imovine po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju podleže porezu na prenos apsolutnih prava.
Obveznik poreza je davalac izdržavanja, jer on stiče imovinu.
Postoje izuzeci. Ako je davalac u prvom naslednom redu u odnosu na primaoca, moguće je oslobođenje od poreza, u skladu sa propisima o porezu na imovinu. U ostalim slučajevima porez se obračunava na tržišnu vrednost nepokretnosti.
Troškovi notara
Ugovor mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene isprave. Bez solemnizacije nema punovažnosti.
Visina nagrade notara zavisi od vrednosti imovine koja je predmet ugovora. Troškove najčešće snosi davalac izdržavanja, ali strane mogu drugačije ugovoriti.
Pored notarske nagrade, mogu postojati i troškovi pribavljanja dokumentacije, procene vrednosti i upisa u katastar.
Upis prava u katastar
Nakon smrti primaoca izdržavanja, davalac podnosi zahtev za upis prava svojine u katastar nepokretnosti.
Potrebno je priložiti:
- ugovor o doživotnom izdržavanju
- dokaz o smrti
Ako postoji upisana zabeležba ugovora još za života primaoca, to dodatno obezbeđuje pravnu sigurnost davaoca.
Upis u katastar predstavlja završni korak kojim davalac formalno postaje vlasnik nepokretnosti.
Najčešća pitanja
Zaključak
Ugovor o doživotnom izdržavanju omogućava da se unapred uredi izdržavanje jednog lica do kraja života i da se jasno odredi ko će steći određenu imovinu nakon njegove smrti.
Ako je zaključen u propisanoj formi i ispunjava sve zakonske uslove, imovina koja je njegov predmet ne ulazi u ostavinu. Naslednici tu imovinu ne mogu potraživati, osim ako sud utvrdi da ugovor nije punovažan.
Najčešći razlozi za sporove su izostanak aleatornosti, sumnja u poslovnu sposobnost primaoca u trenutku zaključenja i nepravilna forma ugovora. Zato je važno da imovina bude precizno označena, a obaveze izdržavanja jasno i detaljno definisane.
Pre potpisivanja potrebno je sagledati sve pravne posledice. Ovaj ugovor može biti pouzdano rešenje, ali samo ako je pravilno sastavljen i ako su prava i obaveze obe strane jasno uređeni od samog početka.
