U situacijama kada poverilac godinama ne preduzima nikakve radnje radi naplate, zakon predviđa mogućnost da se dug smatra zastarelim. Tada dužnik ima pravo da podnese zahtev za otpis duga zbog zastarelosti i time formalno ospori dalje potraživanje.
Ovaj zahtev se podnosi nadležnom organu, javnom preduzeću ili drugom poveriocu, uz jasno pozivanje na zakonske rokove i okolnosti konkretnog slučaja.
Zbog čestih nedoumica oko toga kako zahtev za otpis duga treba da izgleda, kome se podnosi i šta mora da sadrži, u nastavku je prikazan primer obrasca, uz jednostavno uputstvo za popunjavanje.
Primer zahteva za otpis duga zbog zastarelosti – kompletan obrazac
U nastavku je prikazan kompletan primer zahteva koji može da se koristi kao obrazac. Tekst je prilagođen opštoj upotrebi u Srbiji i može se menjati u zavisnosti od vrste duga, poverioca i konkretnih podataka.
Podnosilac zahteva
Ime i prezime
JMBG
Adresa prebivališta
Kontakt telefon
Primalac
Naziv organa ili preduzeća
Adresa
Mesto i datum
Predmet
Zahtev za otpis duga zbog zastarelosti
Na osnovu odredaba Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije, podnosim zahtev za otpis duga po osnovu [navesti vrstu duga], koji se vodi pod brojem [broj predmeta, ugovora ili obaveze], zbog nastupanja zakonske zastarelosti potraživanja.
Navedeno dugovanje odnosi se na period [navesti godinu ili vremenski raspon], a od dana dospelosti obaveze protekao je zakonom propisan rok za naplatu. U navedenom periodu nisu preduzimane radnje koje bi dovele do prekida ili zastoja toka zastarelosti, niti je sa moje strane došlo do priznanja duga ili delimične uplate.
S obzirom na navedeno, smatram da su ispunjeni uslovi za otpis predmetnog duga i molim da se izvrši brisanje obaveze iz evidencije, kao i da me o donetoj odluci obavestite pisanim putem.
U prilogu dostavljam kopiju lične karte i drugu relevantnu dokumentaciju, ukoliko je potrebna radi odlučivanja po ovom zahtevu.
S poštovanjem
Ime i prezime
Potpis
Ovde možete preuzeti besplatan obrazac kako bi popunili primer za zahtev za otpis duga zbog zastarelosti primer.
Kada se podnosi zahtev za otpis duga zbog zastarelosti?
Zahtev se podnosi kada postoji osnov da je prošao zakonski rok za prinudnu naplatu duga, a dug se i dalje vodi u evidenciji poverioca ili stižu opomene.
Tipične situacije uključuju stare račune za komunalne usluge, potraživanja javnih preduzeća, stare ugovorne obaveze ili dug koji je dugo bio bez ikakvih aktivnosti.
Bitna tačka je dospelost. Rok zastarelosti najčešće počinje da teče od dana kada je obaveza prvi put mogla da se naplati, što je uglavnom dan posle roka plaćanja na računu ili obavezi.
Pre podnošenja zahteva vredi proveriti da li je u međuvremenu bilo radnji koje menjaju tok zastarelosti, kao što su delimična uplata ili potpisano priznanje duga.
Ko ima pravo da podnese zahtev za otpis duga?
Zahtev može da podnese dužnik, odnosno lice na koje se dug vodi. To je najčešće fizičko lice, ali može biti i preduzetnik ili pravno lice, u zavisnosti od toga ko je obveznik po računu, ugovoru ili rešenju.
U praksi, zahtev može da podnese i punomoćnik, uz uredno ovlašćenje. Kada se radi o dugovima iza preminulog lica, nasleđivanje i odgovornost zavise od ostavinskog postupka i prihvatanja nasleđa, pa je tada bitno prvo utvrditi ko uopšte ima status dužnika u evidenciji poverioca.
Kome se predaje zahtev za otpis duga?
Zahtev se predaje poveriocu koji vodi dug u evidenciji. To može biti javno preduzeće, opštinska služba, uprava, banka, telekom operator ili privatna firma.
Najbezbednije je predati zahtev pisarnici i uzeti potvrdu o prijemu, ili poslati preporučeno poštom. Time se obezbeđuje dokaz o datumu predaje i sadržaju, što može da bude korisno ako kasnije dođe do spora ili do izvršnog postupka.
Koji rokovi zastarelosti važe za različite vrste dugova?
Rok zastarelosti zavisi od vrste potraživanja. Zato u tekstu zahteva treba da se navede da je protekao rok po važećim propisima, a zatim da se u obrazloženju kratko objasni o kojoj vrsti duga se radi i koji rok se na nju tipično primenjuje.
Uobičajeno, postoje opšti rokovi i posebni rokovi za pojedine vrste potraživanja. Kod komunalnih i sličnih usluga često se pominju kraći rokovi, dok za potraživanja koja ne potpadaju pod posebna pravila važi duži rok.
Ako je dug već utvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom, rokovi se mogu posmatrati drugačije, pa je tada bitno proveriti osnov po kome se dug vodi.
Kako proveriti da li je dug zastareo?
Provera se svodi na dve stvari: datum dospelosti i pitanje da li je bilo prekida roka.
Prvo treba utvrditi najstariju neplaćenu obavezu i tačan datum dospelosti, što se vidi na računu, izvodu, ugovoru ili rešenju.
Zatim treba proveriti da li postoji dokaz o radnjama koje prekidaju tok zastarelosti, kao što su delimična uplata, potpisan sporazum o reprogramu ili priznanje duga.
Ako postoje opomene, pozivi ili komunikacija, dobro je razlikovati običnu opomenu od formalnih pravnih radnji.
U sudskim i izvršnim postupcima, najvažnije su radnje koje imaju pravno dejstvo i koje se mogu dokazati.
Kada podaci nisu jasni, od poverioca može da se zatraži specifikacija duga sa datumima i osnovom potraživanja, pa da se na osnovu toga napiše precizniji zahtev.
Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev?
Uz zahtev za otpis duga zbog zastarelosti obično se ne traži obimna dokumentacija, ali je važno da podaci budu proverljivi. Cilj priloga je da se identifikuje podnosilac zahteva i dug na koji se poziva.
Potrebni prilozi uključuju:
- kopiju lične karte ili drugog identifikacionog dokumenta
- kopiju računa, opomene ili obaveštenja na koje se dug odnosi
- dokaz o datumu dospelosti obaveze, ako postoji
- punomoć, kada zahtev podnosi drugo lice
Pojedini poverioci mogu zahtevati dodatne priloge, naročito kod starijih dugovanja ili kada se vodi poseban evidencioni postupak.
Šta prekida tok zastarelosti i kada treba biti oprezan?
Tok zastarelosti može biti prekinut određenim radnjama, nakon čega rok počinje da teče iznova. Zbog toga je važno pažljivo proceniti situaciju pre podnošenja zahteva.
Najčešći razlozi prekida roka su:
- delimična uplata duga
- pisano priznanje duga
- zaključenje sporazuma o reprogramu
- pokretanje sudskog ili izvršnog postupka
Oprez je potreban kod komunikacije sa poveriocem. Izjave date telefonom, mejlom ili u pisanoj formi mogu se tumačiti kao priznanje duga, što menja pravni položaj dužnika.
Razlika između zahteva za otpis i prigovora zastarelosti
Zahtev za otpis duga i prigovor zastarelosti imaju sličan osnov, ali se koriste u različitim situacijama.
Zahtev za otpis duga se podnosi direktno poveriocu, najčešće pre pokretanja sudskog ili izvršnog postupka.
Prigovor zastarelosti koristi se u toku formalnog postupka, kada je već podneta tužba ili predlog za izvršenje. Tada se zastarelost mora izričito navesti u odgovoru ili podnesku, jer sud na nju ne pazi samostalno.
U praksi, zahtev za otpis često predstavlja pokušaj da se spor reši bez dodatnih troškova i formalnog postupka.
Kako postupiti ako poverilac odbije zahtev
Odbijanje zahteva ne znači kraj mogućnosti da se zastarelost istakne. Poverioci često odbijaju zahteve bez detaljnog obrazloženja ili uz pozivanje na internu politiku.
U takvim slučajevima moguće je:
- ponovo se obratiti uz preciznije obrazloženje
- zatražiti pisano obrazloženje odbijanja
- sačekati formalni postupak i tada istaći prigovor zastarelosti
Ako se pokrene izvršenje ili sudski postupak, pravovremeno isticanje zastarelosti ima odlučujući značaj za ishod.
Da li zastarelost važi i kod izvršenja?
Zastarelost važi i u izvršnom postupku, ali samo ako se na nju izričito pozove. Izvršitelj i sud ne proveravaju rokove po službenoj dužnosti.
Kada stigne rešenje o izvršenju, dužnik ima zakonski rok da uloži prigovor ili žalbu, u kojoj se jasno navodi da je potraživanje zastarelo. Ako se taj korak propusti, izvršenje može biti sprovedeno bez obzira na starost duga.
Zbog toga je važno reagovati odmah po prijemu akta i proveriti osnov i starost potraživanja koje se prinudno naplaćuje.
Zastarelost duga kod javnih preduzeća i komunalnih usluga
View this post on Instagram
Kod dugova prema javnim preduzećima i komunalnim službama zastarelost se najčešće odnosi na mesečne obaveze koje se redovno ponavljaju. Svaki račun predstavlja posebnu obavezu i za svaki pojedinačno počinje da teče rok zastarelosti od dana dospelosti. Starost duga sama po sebi nema odlučujući značaj. Presudno je da li je u zakonskom roku preduzeta formalna pravna radnja radi naplate.
Zastarelost ne nastupa automatski. Dužnik mora izričito da se pozove na zastarelost, bilo obraćanjem poveriocu, bilo kroz sudski ili izvršni postupak. Ako se to ne učini, dug može biti naplaćen bez obzira na protek vremena.
Tok zastarelosti može biti prekinut. Do prekida dolazi ako je pokrenut sudski ili izvršni postupak, ako postoji pravnosnažno rešenje ili ako je dug priznat, bilo potpisivanjem sporazuma, bilo delimičnom uplatom. Nakon prekida, rok počinje ponovo da teče.
Kada zastareva račun za struju?
Račun za struju kod domaćinstava zastareva po isteku jedne godine od dana dospelosti, pod uslovom da u tom periodu nije pokrenut sudski ili izvršni postupak i da dug nije priznat kroz uplatu ili sporazum o otplati.
Ako je u roku pokrenuta formalna pravna radnja radi naplate, zastarelost se prekida i dug može da se naplaćuje i nakon dužeg vremenskog perioda. Isto važi i u slučaju delimične uplate ili zaključenja reprograma, kada rok zastarelosti počinje ponovo da teče.
Za pravna lica, period zastarevanja je 3 godine.
Bitno je naglasiti da dug za struju ili vodu retko dočeka zastarelost, jer javna preduzeća uglavnom pokreću izvršenje ili tužbu u kratkom roku, dok se zastarelost češće javlja kod starih, malih dugova koji godinama stoje bez ikakvog postupanja.
Zastarelost duga kod poreza i drugih javnih prihoda
Kod poreza i drugih javnih prihoda važe posebna pravila koja se razlikuju od klasičnih obligacionih odnosa. Rokovi zastarelosti uređeni su posebnim propisima, a ulogu poverioca ima državni ili lokalni organ.
U ovim slučajevima zahtev za otpis se obično podnosi nadležnoj poreskoj upravi ili organu koji vodi evidenciju duga.
Posebnu pažnju treba obratiti na rokove apsolutne zastarelosti, jer nakon njihovog isteka više nema mogućnosti prinudne naplate, bez obzira na eventualne ranije radnje.
Na primer, kod pojedinih prekršajnih i saobraćajnih kazni postoji krajnji rok nakon koga izvršenje više nije dozvoljeno, bez obzira na to što kazna formalno postoji u evidenciji. Slično važi i za određene poreske obaveze, gde po isteku apsolutnog roka prestaje svaka mogućnost prinudne naplate.
Zaključak
Zahtev za otpis duga zbog zastarelosti predstavlja zakonsko pravo građana, ali samo u situacijama kada su ispunjeni jasno propisani uslovi. Sama starost duga nije dovoljna. Presudno je da li je u zakonskom roku preduzeta formalna pravna radnja radi naplate i da li je dug u međuvremenu priznat ili delimično plaćen.
Kod dugova prema javnim preduzećima i komunalnim službama, uključujući struju i vodu, zastarelost postoji kao mogućnost, ali se u praksi ređe ostvaruje zbog čestog pokretanja izvršnih postupaka. Ipak, kod starijih i manjih dugovanja koja su godinama bila bez ikakvog postupanja, osnov za otpis može postojati.
Zbog toga je važno proveriti tačne datume, način vođenja duga i postojanje eventualnih prekida roka, a zatim pravovremeno i precizno podneti zahtev ili istaknuti prigovor zastarelosti. Pravilno postupanje u ovoj fazi može da znači razliku između zakonitog otpisa obaveze i nepotrebne prinudne naplate.