Kada se u evidenciji Poreske uprave pojavi pogrešan podatak, problem uglavnom ne ostaje samo na jednoj stavci. Posle toga mogu da se otvore pitanja o dugu, preplati, stanju na kontu, izvršenim uplatama ili prikazu obaveza na portalu. Zbog toga je bitno da se reaguje na vreme i da se podnese odgovarajući zahtev za ispravku.
ZIG obrazac služi upravo za tu svrhu. Reč je o zahtevu kojim se od Poreske uprave traži ispravka greške kada su u sistemu evidentirani netačni, nepotpuni ili neusaglašeni podaci. Podaci koje ste dostavili ranije, podaci koje je sistem obradio i stanje koje je prikazano u evidenciji ne moraju uvek da budu potpuno usklađeni. U takvim situacijama ZIG obrazac postaje važan korak za sređivanje poreske dokumentacije.
U nastavku cemo vam predstaviti šta predstavlja ZIG obrazac, kada se koristi, koje nepravilnosti može da obuhvati, kako izgleda postupak podnošenja, šta je važno uneti u zahtev i kako može da izgleda primer pravilno sastavljenog obrasca.
Obrazac ZIG možete preuzeti ovde.
Kada se koristi ZIG obrazac?
ZIG obrazac se koristi onda kada postoji konkretna nepravilnost u evidenciji Poreske uprave i kada je potrebno da se službeno pokrene postupak provere i ispravke. Nije dovoljno da samo sumnjate da nešto nije u redu. Potrebno je da imate razlog zbog kojeg smatrate da prikazano stanje odstupa od stvarnih podataka.
Najčešće situacije u kojima se podnosi ovaj obrazac obuhvataju:
Pogrešno evidentiran iznos poreza
Može da se desi da je u sistemu prikazan iznos koji nije usklađen sa obračunom, prijavom ili izvršenom uplatom. To otvara problem sa dugovanjem, kamatom ili stanjem obaveza.
Duplo knjiženje iste obaveze
Ponekad ista poreska obaveza bude evidentirana više puta. U tom slučaju na kontu može da se pojavi veći dug nego što zaista postoji.
Uplata nije pravilno povezana sa obavezom
Uplata može da bude izvršena uredno, ali da nije raspoređena na odgovarajuću poresku obavezu. Tada se u evidenciji pojavljuje dug iako je novac već uplaćen.
Pogrešni identifikacioni podaci
Greška može da bude vezana za PIB, oznaku obveznika, period na koji se obaveza odnosi ili drugu stavku koja utiče na evidenciju.
Neusaglašeno stanje između dokumentacije i podataka u sistemu
Kada vaše interne evidencije, potvrde o uplati, izvodi ili prethodno podnete prijave pokazuju jedno stanje, a portal ili poreska evidencija drugo, postoji osnov za podnošenje zahteva.
Koje nepravilnosti u evidenciji Poreske uprave mogu da budu predmet ispravke?
Korisnicima je najteže onda kada vide da stanje nije dobro, ali nisu sigurni da li problem spada u situacije za ZIG obrazac. Zbog toga vredi jasno razdvojiti tipične nepravilnosti koje ovaj zahtev može da obuhvati.
Nepravilnosti u vezi sa zaduženjem
Ovde spadaju slučajevi kada je obaveza veća nego što treba da bude, kada je evidentiran pogrešan poreski period, kada se pojavljuje obaveza koja je već izmirena ili kada je isti dug prikazan više puta.
Nepravilnosti u vezi sa uplatom
Problem može da nastane kada uplata nije evidentirana, kada je evidentirana pod pogrešnim modelom ili pozivom na broj, kada je raspoređena na drugu obavezu ili kada zbog tehničke greške nije pravilno proknjižena.
Nepravilnosti u vezi sa podacima o obvezniku
Netačan identifikacioni podatak može da utiče na ceo tok evidencije. Greška u jednom podatku nekada povlači pogrešan prikaz duga, obaveze ili statusa u sistemu.
Nepravilnosti nastale tokom obrade
Postoje i situacije u kojima problem nije nastao zbog unosa od strane obveznika, već tokom obrade podataka. Zbog toga je važno da u zahtevu jasno opišete gde vidite odstupanje i na osnovu čega to zaključujete.
Zašto je važno da se greška ispravi na vreme?
Pogrešan podatak u poreskoj evidenciji ne ostaje samo administrativna nepravilnost. On može da utiče na stanje duga, obračun kamate, potvrde koje su vam potrebne, dalji tok poslovanja i pregled poreskih obaveza. Kada se greška ne ispravi na vreme, kasnije može da bude teže dokazati kada je problem nastao i na šta se tačno odnosio.
Za firme i preduzetnike to može da znači dodatnu proveru knjigovodstvenih podataka, odlaganje drugih postupaka i nepotrebnu komunikaciju sa nadležnim organom. Za fizička lica, problem može da bude vezan za stanje duga koje ne odgovara stvarnosti ili za neusklađenost uplata i obaveza.
Zbog toga je korisno da se odmah po uočavanju nepravilnosti prikupi dokumentacija i podnese uredan zahtev. Što je obrazloženje jasnije, veća je verovatnoća da postupak prođe bez dodatnog vraćanja na dopunu.
Šta je važno proveriti pre popunjavanja ZIG obrasca?
Pre nego što počnete da popunjavate obrazac, potrebno je da proverite osnovne podatke i pripremite dokumentaciju. Veliki broj problema ne nastaje zbog same greške u evidenciji, već zbog nepotpuno sastavljenog zahteva.
Podatke o obvezniku
Proverite naziv, PIB, JMBG ako je primenljivo, adresu i druge identifikacione podatke koji ulaze u obrazac. Svako odstupanje može dodatno da uspori obradu.
Poreski period i vrstu obaveze
Vrlo je važno da precizno odredite na koji period se nepravilnost odnosi i na koju vrstu poreske obaveze ukazujete.
Dokaze koji potvrđuju navode
To mogu da budu potvrde o uplati, izvodi, ranije podnete prijave, rešenja, interni obračuni ili druga dokumentacija koja pokazuje zbog čega smatrate da evidentirano stanje nije tačno.
Sam opis greške
Opis greške mora da bude jasan, kratak i precizan. Nije dovoljno napisati da postoji problem. Potrebno je navesti koji podatak je pogrešan, kako glasi stanje u evidenciji i kako, prema vašoj dokumentaciji, treba da glasi ispravno stanje.
Kako treba da izgleda dobar opis greške?
Najveći broj slabih zahteva pada upravo na ovom delu. Kada je opis nejasan, nadležni organ mora dodatno da utvrđuje šta je podnosilac hteo da kaže. To produžava postupak i povećava mogućnost da se zahtev vrati na dopunu.
Dobar opis greške treba da bude:
Precizan
Umesto opšte rečenice da stanje nije dobro, navedite koji iznos, koji period i koja evidencija su sporni.
Potkrepljen dokumentacijom
Svaka tvrdnja u zahtevu treba da ima oslonac u dokumentu koji prilažete.
Usmeren na ispravku
Nije potrebno širiti priču na više nepovezanih tema. Fokus treba da bude na konkretnoj nepravilnosti i traženoj korekciji.
Koju dokumentaciju je korisno priložiti?
Iako vrsta priloga zavisi od same situacije, korisno je da uz zahtev priložite sve što može da potvrdi navode iz obrasca. Najčešće se prilažu:
Dokazi o uplati
Izvodi, potvrde banke, nalozi za prenos i druga dokumentacija koja pokazuje da je uplata izvršena.
Ranije podnete prijave ili obrasci
Ako je nepravilnost povezana sa prethodno dostavljenim podacima, tada je korisno priložiti dokument iz kojeg se vidi šta je ranije prijavljeno.
Interni obračuni ili evidencije
Kada postoji odstupanje između internog stanja i stanja u poreskoj evidenciji, ovakva dokumentacija može da pomogne da se greška lakše utvrdi.
Dodatna objašnjenja
Kada je situacija složenija, korisno je priložiti i kratko propratno objašnjenje koje prati obrazac.
Da li obrazac ZIG može da se podnese elektronski?
Zahtev za ispravku greške putem ZIG obrasca može da se podnese i elektronskim putem, preko portala ePorezi. Ovakav način podnošenja omogućava bržu obradu i jednostavniji pregled statusa zahteva.
Pristup portalu može da se ostvari korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, eID naloga uz mobilnu aplikaciju ili odgovarajućih bezbednosnih alata koji omogućavaju identifikaciju korisnika.
Elektronsko podnošenje znači da nema potrebe za odlaskom na šalter, a ceo postupak može da se sprovede iz kancelarije ili od kuće, uz jasnu evidenciju podnetih zahteva.
View this post on Instagram
Česta pitanja
Da li ZIG obrazac menja već podnetu poresku prijavu?
Ne menja prijavu direktno. ZIG obrazac pokreće postupak provere i ispravke podataka u evidenciji. Ako je problem u samoj prijavi, može da bude potrebno i podnošenje izmenjene prijave kroz odgovarajući obrazac.
Koji obrasci najčešće dovode do potrebe za ZIG zahtevom?
Do potrebe za ZIG obrascem najčešće dolazi nakon podnošenja obrazaca kao što su:
- PPP-PD (pojedinačna poreska prijava za zarade)
- PDV prijava
- poreske prijave za porez na dobit
- prijave za porez na imovinu
Greška u unosu, obračunu ili povezivanju uplata u ovim obrascima može da dovede do nepravilnosti u evidenciji.
Da li je dovoljan samo opis greške bez priloga?
U većini situacija to nije dovoljno. Bez dokaza, postupak može da traje duže jer nadležni organ mora dodatno da proverava stanje. Prilozi poput potvrda o uplati ili ranijih prijava ubrzavaju obradu.
Koliko traje obrada ZIG zahteva?
Rok može da varira u zavisnosti od složenosti slučaja i opterećenja nadležnog organa. Jednostavniji zahtevi sa jasnim dokazima mogu da se reše brže, dok složeniji slučajevi mogu da zahtevaju dodatne provere.
Šta ako postoji više grešaka u evidenciji?
Kada postoji više nepravilnosti, svaka treba jasno da se navede u zahtevu. Ako su greške međusobno povezane, mogu da se objedine uz precizan opis. U složenijim situacijama može da bude korisno razdvajanje po vrstama problema.
Da li može da se prati status podnetog zahteva?
Kod elektronskog podnošenja, status zahteva može da se prati putem portala ePorezi. Time se dobija uvid u fazu obrade i eventualne dodatne zahteve za dopunu.
Šta ako zahtev bude odbijen?
U slučaju odbijanja, potrebno je proveriti razlog i dostaviti dodatnu dokumentaciju ili preciznije obrazloženje. Ponekad je potrebno korigovati sam zahtev ili podneti novi sa jasnijim podacima.
Zaključak
Obrazac ZIG se koristi kada podaci u evidenciji Poreske uprave ne odgovaraju stvarnom stanju. Umesto nejasnih pokušaja rešavanja problema, podnosi se jasan i dokumentovan zahtev kojim se pokreće postupak ispravke.
Najvažnije je da se nepravilnost prepozna na vreme, da se tačno definiše na šta se odnosi i da se uz zahtev prilože odgovarajući dokazi. Kada su podaci precizni i obrazloženje jasno, postupak može da se sprovede bez dodatnih zastoja.
