Porez na nasledstvo u Srbiji zavisi od naslednog reda i vrste imovine koja se nasleđuje. Zbog toga se obaveza razlikuje od slučaja do slučaja, pa je bitno da se odmah razdvoje situacije kada porez postoji od onih kada se ne plaća.
U ovom tekstu ćemo vam objasniti ko plaća porez na nasledstvo, kada se porez ne plaća, koje stope važe za prvi i drugi nasledni red i kako se porez računa na konkretnim primerima.
Najbitnije informacije
- Prvi nasledni red je oslobođen poreza na nasledstvo, dok se kod drugog naslednog reda porez uglavnom obračunava.
- Visina poreske stope je 1,5% za drugi nasledni red, a 2,5% za treći i dalji nasledni red i lica bez srodstva.
- Porez se računa na tržišnu vrednost nasleđene imovine umanjenu za dugove i terete koji se izmiruju iz ostavine.
Prvi i drugi nasledni red, osnovna podela
@konstitucionalista Šta je to prvi nasljedni red? U našem pravu predviđeno je postojanje dva osnova za nasljeđivanje: po osnovu testamenta i po osnovu zakona. Na osnovu zakona, umrlog nasljeđuju: svi njegovi potomci, njegov supružnik, njegovi roditelji, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi djedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Ova lica umrlog nasljeđuju po tzv. nasljednim redovima. Tako nasljednici bližeg nasljednog reda isključuju iz nasljedstva lica daljeg nasljednog reda, a Republika Srpska je posljednji zakonski nasljednik. U prvom nasljednom redu zaostavštinu umrlog nasljeđuju prije svih njegova djeca i njegov supružnik. Nasljednici prvog nasljednog reda nasljeđuju na jednake dijelove. Pri nasljeđivanju takođe uvijek treba imati u vidu pravo predstavljanja, kao i drugi, treći i četvrti nasljedni red (i ostale) i sve specifičnosti u vezi sa njima koje se mogu vidjeti u Zakonu o nasljeđivanju. #pravo #nasledjivanje #nasljeđivanje #nasledstvo #institut #foryoupage #republikasrpska #bosnaihercegovina #pravnik #zakon #zakoni #ustav #fyp #prvi #pravno #pravnici #građansko #građanskopravo ♬ Sad and lonely – MoppySound
Nasledni red pokazuje ko ima pravo na nasleđe i direktno utiče na porez. Zato se prvo utvrđuje nasledni red, pa tek onda ima smisla pričati o stopama i obračunu.
Prvi nasledni red
U prvi nasledni red spadaju:
- Deca ostavioca
- Unuci i dalje potomstvo
- Bračni drug
U većini slučajeva, naslednici iz prvog naslednog reda imaju pravo na oslobođenje od poreza na nasledstvo, pa se porez najčešće ne obračunava.
Drugi nasledni red
U drugi nasledni red spadaju:
- Roditelji ostavioca
- Braća i sestre ostavioca
- Deca braće i sestara, kada braća ili sestre nisu živi
Za drugi nasledni red se porez, po pravilu, obračunava, osim kada postoji zakonsko oslobođenje u tačno određenim situacijama.
Obaveza poreza na nasledstvo vezuje se za trenutak kada nasleđivanje postane formalno potvrđeno. Dok god postupak nije završen, obično nema konačnog poreskog rešenja, jer još nema konačne odluke ko šta nasleđuje i u kom udelu.
Osnovno pravilo
Poreska obaveza najčešće nastaje kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno. Od tog trenutka poreski organ dobija osnov da utvrdi obavezu i da izda poresko rešenje.
Šta se prvo proverava?
Pre bilo kakvog obračuna, gleda se sledeće:
- Ko pripada kom naslednom redu
- Da li postoji oslobođenje od poreza za konkretnog naslednika
- Koja se imovina nasleđuje i u kom udelu
- Kolika je vrednost imovine koja ulazi u poresku osnovicu
Situacije koje menjaju tok
U pojedinim slučajevima, način na koji se nasledni deo raspodeli može da utiče na poreski tretman. Najčešće situacije:
- Ustupanje naslednog dela između naslednika
- Podela imovine između više naslednika, kada dogovor dovede do nesrazmere bez naknade
- Nasleđivanje više vrsta imovine, pa se oslobođenje odnosi samo na jedan deo, recimo jedan stan, dok se ostatak oporezuje
Ko utvrđuje porez i gde se plaća?
Porez na nasledstvo utvrđuje nadležni poreski organ, a uplata ide prema uputstvu iz poreskog rešenja. U praksi se najčešće komunicira sa lokalnom poreskom administracijom, zavisno od nadležnosti za predmet i vrste imovine.
Šta je najvažnije?
- Porez se ne računa nasumično i ne pojavljuje se odmah na početku postupka
- Ključni momenat je pravosnažno rešenje o nasleđivanju
- Pre obračuna se prvo utvrđuje nasledni red i mogućnost oslobođenja
Poreske stope, pregled po naslednim redovima
Kod poreza na nasledstvo u Srbiji prvo se gleda srodstvo. Od toga zavisi da li porez uopšte postoji, a ako postoji, kolika je stopa.
Prvi nasledni red
Prvi nasledni red čine deca i bračni drug. Za ovu grupu zakon predviđa oslobođenje, pa se porez na nasledstvo u tipičnim slučajevima ne plaća. Zbog toga se u obračun sa procentom najčešće ni ne ulazi.
Drugi nasledni red
Drugi nasledni red obuhvata roditelje, braću i sestre. Kad naslednik spada u drugi nasledni red, porez se u pravilu obračunava po stopi od 1,5 procenata.
Važan izuzetak je stan. Naslednik drugog naslednog reda može da bude oslobođen za jedan nasleđeni stan, ako je sa ostaviocem živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti. Kad je taj uslov ispunjen, porez za taj stan se izuzima, ali to ne znači automatski da je oslobođena i druga imovina iz ostavine.
Treći i dalji nasledni red
Treći i dalji nasledni red obuhvata sve naslednike koji nisu u srodstvu sa ostaviocem u prva dva nasledna reda. U ovu grupu spadaju dalje srodničke veze, kao i lica bez ikakvog srodstva sa ostaviocem.
Za naslednike iz trećeg i daljeg naslednog reda porez na nasledstvo se obračunava po stopi od 2,5 procenata. Za ovu grupu zakon ne predviđa posebna oslobođenja po osnovu srodstva, što znači da se porez u pravilu uvek plaća kada postoji oporeziva imovina.
Poreska osnovica, kako se određuje vrednost imovine
Poreska osnovica predstavlja iznos na koji se primenjuje poreska stopa. Bez pravilno utvrđene osnovice nema tačnog obračuna poreza na nasledstvo. Zato ovaj deo zahteva posebnu pažnju.
Šta čini poresku osnovicu
Osnovicu čini tržišna vrednost nasleđene imovine na dan nastanka poreske obaveze. Najčešće se radi o sledećem:
- Vrednost stana, kuće ili zemljišta
- Novac na računima, štednja i gotovina
- Vozila i druga pokretna imovina veće vrednosti
- Imovinska prava koja imaju tržišnu vrednost
Kod nepokretnosti, poreski organ se oslanja na procenjenu tržišnu vrednost, a ne na cenu iz ugovora ili ličnu procenu naslednika.
Kada se gleda vrednost imovine
@marija.ratkovic.vukovic „Meni to ne treba, neka ide njemu.“ 👆 Ova rečenica u nasledstvu često košta više nego što misliš. Ono što vi vidite kao porodični dogovor, porez često vidi kao poklon. Sve je dobronamerno — dok ne dođe trenutak prodaje ili poreskog postupka. 👉 Porez ne zanima emocija. 👉 Zanima ga pravni osnov. Zato se ništa ne potpisuje „reda radi“. Provera ide pre potpisa, ne posle problema. 📌 Sačuvaj ako si u procesu nasledstva 📤 Pošalji nekome kome ovo može da uštedi novac #nekretnine #nekretninebeograd #nasledstvo #agentzanekretnine ♬ original sound – Marija Ratković Vuković
Vrednost se utvrđuje prema stanju na dan pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Kasnije promene cene, rast ili pad tržišta, nemaju uticaj na poresku osnovicu za taj postupak.
Zašto dolazi do razlika u iznosima
Dva naslednika mogu naslediti sličnu imovinu, ali imati različitu osnovicu zbog:
- Različite procene vrednosti nepokretnosti
- Postojanja dugova ili tereta vezanih za imovinu
- Različitog naslednog udela
Zbog toga se porez ne može procenjivati unapred bez konkretnih podataka iz ostavinskog postupka.
Umanjenje osnovice, dugovi, tereti i priznati troškovi
Poreska osnovica se ne svodi uvek na punu vrednost imovine. Zakon dozvoljava umanjenja kada postoje obaveze koje se izmiruju iz nasleđene imovine.
Šta može da umanji osnovicu
Osnovica se može umanjiti za:
- Dugove ostavioca koji prelaze na naslednika
- Kredite obezbeđene hipotekom na nepokretnosti
- Troškove koji se direktno izmiruju iz ostavine
Umanjenje važi samo za obaveze koje su dokazane i priznate u postupku.
Kako dug utiče na porez
Ako se nasledi stan opterećen kreditom, poreska osnovica se računa kao razlika između tržišne vrednosti stana i preostalog duga. Porez se tada obračunava samo na taj umanjeni iznos.
Šta se ne priznaje kao umanjenje
Lični troškovi naslednika, kasniji izdaci i obaveze koje nisu deo ostavine ne utiču na poresku osnovicu. Poreski organ priznaje samo ono što je direktno vezano za nasleđenu imovinu i što se izmiruje iz same ostavine.
Rokovi i nadležnost, prijava, rešenje i način plaćanja
Porez na nasledstvo se utvrđuje nakon završetka ostavinskog postupka. Ključni trenutak je pravosnažnost rešenja o nasleđivanju, jer se od tog dana računa poreska obaveza.
Ko je nadležan za porez
Nadležnost ima lokalna poreska administracija, prema mestu gde se nalazi nepokretnost ili prema nadležnosti za konkretni predmet. Rešenje o porezu donosi poreski organ, a naslednik dobija tačno definisan iznos i rok za uplatu.
Rokovi koje treba znati
- Poreska obaveza nastaje pravosnažnošću rešenja o nasleđivanju
- Rok za plaćanje poreza navodi se u poreskom rešenju
- Kašnjenje sa uplatom povlači zateznu kamatu
U većini slučajeva, naslednik ne podnosi posebnu prijavu ako je dokumentaciju dostavio javni beležnik u okviru ostavinskog postupka.
Primeri obračuna poreza za prvi i drugi nasledni red
Primeri pomažu da se vidi razlika između naslednih redova i da se iznos poreza sagleda konkretno.
Prvi nasledni red, nasledstvo stana
- Naslednik je dete ostavioca i nasleđuje stan tržišne vrednosti 10.000.000 dinara.
- Po osnovu naslednog reda postoji potpuno oslobođenje.
- Poreska obaveza iznosi 0 dinara.
Drugi nasledni red, nasledstvo novca
- Naslednik je brat ostavioca i nasleđuje 2.000.000 dinara.
- Poreska stopa iznosi 1,5 procenata.
- Porez iznosi 30.000 dinara.
Drugi nasledni red, stan sa dugom
- Nasleđeni stan vredi 12.000.000 dinara.
- Postoji kredit u iznosu od 4.000.000 dinara koji se izmiruje iz ostavine.
- Poreska osnovica iznosi 8.000.000 dinara.
- Porez po stopi od 1,5 procenata iznosi 120.000 dinara.
Česta pitanja
Da li se porez na nasledstvo može platiti na rate?
Da. U određenim situacijama može se podneti zahtev za odloženo plaćanje ili plaćanje na rate. Odluku donosi nadležni poreski organ, uz obrazloženje finansijskog stanja naslednika i visine poreske obaveze.
Da li se porez plaća ako naslednik nema sredstva u trenutku dobijanja rešenja?
Nedostatak sredstava ne oslobađa poreske obaveze. Obaveza postoji po samom rešenju, ali naslednik može da traži odlaganje ili reprogram, u skladu sa pravilima poreskog postupka.
Da li se porez plaća ako naslednik preuzme obavezu izdržavanja drugog lica?
Ako je obaveza izdržavanja deo naslednog aranžmana, ona može da utiče na vrednost onoga što se stvarno stiče. Poreski organ u tim situacijama posmatra neto korist naslednika, što može da utiče na osnovicu.
Da li postoji limit ispod kog se porez ne plaća?
Ne postoji opšti prag u smislu minimalne vrednosti koji automatski ukida porez. Poreska obaveza zavisi od naslednog reda, oslobođenja i utvrđene osnovice, pa i manja vrednost može da bude oporeziva ako nema oslobođenja.
Da li se može tražiti ispravka rešenja ako su nasledni red, udeo ili imovina pogrešno navedeni?
Da. Ako u poreskom rešenju postoje greške, koristi se pravni lek naveden u pouci rešenja. U zahtevu se navodi šta je pogrešno (nasledni red, udeo, opis imovine, vrednost, priznati tereti) i prilažu se dokazi. Poreski organ zatim proverava navode i donosi odluku u skladu sa pravilima postupka.
Zaključak
Porez na nasledstvo u Srbiji zavisi od naslednog reda i vrednosti imovine koja se nasleđuje. Prvi nasledni red najčešće ne ulazi u oporezivanje, dok drugi nasledni red ima jasno definisanu stopu, uz ograničena oslobođenja.
Tačan iznos poreza zavisi od poreske osnovice i eventualnih umanjenja zbog dugova i tereta.
Takođe pročitajte: Zahtev za legalizaciju objekata obrazac: Šta sadrži i koja dokumenta se prilažu?