Ugovor o delu – kompletan vodič, porezi, doprinosi, obračun i primer

Ugovor o delu se koristi za angažovanje lica na tačno određenom poslu, uz jasan rezultat i bez zasnivanja radnog odnosa.

Ovaj model angažovanja ima posebna pravila kada su u pitanju porezi, doprinosi, obračun i prava angažovanog lica.

U nastavku ćemo vam predstaviti kako funkcioniše ugovor o delu, koje obaveze postoje i kako izgleda primer ugovora.

Šta je ugovor o delu i kada se koristi?

Ugovor o delu je pravni institut kojim se angažuje lice radi izvršenja tačno određenog posla ili izrade konkretnog rezultata, bez zasnivanja radnog odnosa.

Suština ovog ugovora ogleda se u obavezi izvršioca da postigne ugovoreni rezultat, dok način organizacije rada ostaje u njegovoj nadležnosti.

Primena ugovora o delu vezana je za poslove koji predstavljaju jasno izdvojenu celinu, sa definisanim početkom i završetkom.

Poslovi mogu biti fizičkog ili intelektualnog karaktera, ali moraju biti precizno određeni i merljivi kroz krajnji rezultat.

Ovaj oblik angažovanja koristi se u situacijama kada nije potrebno zasnivanje radnog odnosa, već realizacija konkretnog zadatka.

Njegova pravilna primena zavisi od prirode posla, jer angažovanje koje ima elemente stalnog rada i uklapanja u organizaciju poslodavca ne odgovara ovom tipu ugovora.

Primeri kada se koristi ugovor o delu

• izrada internet stranice ili softverskog rešenja
• izrada grafičkog dizajna ili vizuelnog identiteta
• prevođenje i lektura tekstova
• izrada stručnog ili tehničkog projekta
• izrada analiza, studija ili konsultantskih izveštaja
• pisanje autorskih i stručnih tekstova
• popravka, izrada ili dorada određene opreme ili proizvoda

Ugovor o delu i ugovor o radu – glavne razlike

Ugovor o delu i ugovor o radu razlikuju se po osnovu angažovanja, pravima i obavezama, kao i po načinu organizacije posla.

Kod ugovora o radu lice se uključuje u organizaciju poslodavca i obavlja poslove kontinuirano, dok se kod ugovora o delu angažovanje vezuje isključivo za izvršenje konkretnog zadatka.

Razlika je posebno važna u praksi, jer pogrešan izbor ugovora može dovesti do pravnih i poreskih problema.

Ugovor o delu i radni staž

Ugovor o delu ne predstavlja radni odnos i po tom osnovu ne obezbeđuje radni staž kao kod zaposlenja. Ipak, na naknadu po ovom ugovoru obavezno se obračunava i uplaćuje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), što znači da ima uticaj na penziju.

Doprinos za PIO uvek se plaća, bez obzira na to da li je lice već zaposleno ili ne. Obračun i uplatu vrši isplatilac naknade, dok izvršilac prima neto iznos.

Važno je razumeti da se kod ugovora o delu staž ne računa po trajanju angažovanja, već po visini uplaćenih doprinosa. Zbog toga ne postoji automatsko priznavanje meseci staža kao kod ugovora o radu.

Kako utiče na penziju?

• doprinos za PIO se obračunava na svaku isplatu
• uplaćeni iznos ulazi u evidenciju penzijskog osiguranja
• utiče na visinu buduće penzije

U slučaju da je lice već zaposleno

Kada je lice već prijavljeno po osnovu radnog odnosa:

• PIO doprinos se i dalje plaća
• doprinos za zdravstveno osiguranje se ne obračunava
• doprinos za nezaposlenost se ne obračunava

To znači da dodatni prihod po ugovoru o delu povećava osnovicu za penziju.

Ko vrši obračun i uplatu

• isplatilac obračunava porez i doprinose
• isplatilac vrši uplatu
• izvršilac nema obavezu samostalne uplate u redovnim situacijama

Porezi i doprinosi kod ugovora o delu

Kod ugovora o delu naknada ima tretman ostalih prihoda, što znači da se na isplatu obračunavaju porez i doprinosi po posebnim pravilima, a ne kao zarada.

Osnov obračuna je jasno definisan:

• uzima se bruto naknada
• priznaju se normirani troškovi od 20%
• na preostali iznos obračunava se porez
• na istu osnovicu obračunavaju se doprinosi

Šta se konkretno plaća

• porez na dohodak građana: 20%
• doprinos za PIO: obavezan (oko 25,5% ili 26% u zavisnosti od propisa za godinu)
• doprinos za zdravstveno: 10,3% (samo ako lice nije osigurano po drugom osnovu)

Osnovica za porez i doprinose je bruto minus 20% normiranih troškova.

Razlika u zavisnosti od statusa lica

Ako lice nije zaposleno i nema osiguranje:

• plaća se porez
• plaća se PIO
• plaća se zdravstveno

Ako je lice već zaposleno, penzioner ili osigurano po drugom osnovu:

• plaća se porez
• plaća se PIO
• zdravstveno se ne plaća

Ko ima obavezu obračuna i uplate

U standardnoj situaciji:

• ako je isplatilac firma ili preduzetnik
  → oni obračunavaju, obustavljaju i uplaćuju sve dažbine
  → podnosi se PPP-PD prijava
  → izvršilac dobija neto iznos

U posebnoj situaciji:

• ako je naručilac fizičko lice bez zaposlenih
  → izvršilac ima obavezu da sam obračuna i uplati poreze i doprinose

Važna napomena

Sve isplate po ugovoru o delu ulaze u osnovicu:

• osnovna naknada
• troškovi (prevoz, ishrana i slično)
• sve što je ugovoreno i isplaćeno

Sve se oporezuje kao jedna celina.

Kako izgleda obračun ugovora o delu u praksi?

Nakon što su objašnjeni porezi i doprinosi, potrebno je prikazati kako se oni primenjuju na konkretan iznos. Obračun se uvek radi iz bruto naknade i prolazi kroz nekoliko jasno definisanih koraka.

Primer obračuna iz bruto iznosa

Pretpostavimo da je ugovorena bruto naknada 100.000 dinara.

Korak 1: normirani troškovi (20%)

• 20% od 100.000 = 20.000
• osnovica = 80.000

Korak 2: porez (20%)

• 20% od 80.000 = 16.000

Korak 3: doprinos za PIO (25,5%)

• 25,5% od 80.000 = 20.400

Korak 4: neto iznos

• 100.000 − 16.000 − 20.400 = 63.600 dinara

Primer kada lice nije osigurano

Ako lice nema zdravstveno osiguranje po drugom osnovu, dodaje se i zdravstveni doprinos:

Korak 5: zdravstveno (10,3%)

• 10,3% od 80.000 = 8.240

Neto iznos u tom slučaju:

• 100.000 − 16.000 − 20.400 − 8.240 = 55.360 dinara

Šta je važno razumeti

• obračun se uvek radi iz bruto iznosa
• normirani troškovi se priznaju automatski
• porez i doprinosi se obračunavaju na istu osnovicu
• konačan neto zavisi od statusa lica (zaposleno ili ne)

Ugovor o delu za penzionere

Ugovor o delu može da se zaključi sa penzionerom, ali pravne posledice zavise od vrste penzije.

Starosni i prevremeni starosni penzioner

Starosni i prevremeni starosni penzioner mogu da rade po ugovoru o delu bez obustave isplate penzije. Ovaj oblik angažovanja ne utiče na već ostvareno pravo.

Na naknadu se obračunava porez i doprinos za PIO, dok se doprinos za zdravstveno osiguranje ne plaća, jer je zdravstveno osiguranje već obezbeđeno po osnovu penzije. Nakon prestanka angažovanja, postoji mogućnost ponovnog obračuna penzije ako je lice bilo u osiguranju najmanje godinu dana.

Invalidski penzioner

Kod invalidske penzije potrebno je dodatno razmatranje. Iako ugovor o delu formalno može da se zaključi jer ne predstavlja radni odnos, angažovanje može biti relevantno za procenu radne sposobnosti.

Zbog toga svako angažovanje po ovom osnovu može biti predmet kontrole i potencijalno uticati na dalji status penzije.

Porodični penzioner

Korisnik porodične penzije može da bude angažovan po ugovoru o delu, ali visina mesečne naknade direktno utiče na isplatu penzije.

Za 2026. godinu važi sledeće:

• najniža mesečna osnovica doprinosa iznosi 51.297 dinara

Ako je mesečna naknada:

• manja od 51.297 dinara
  → isplata porodične penzije se nastavlja bez prekida
• jednaka ili veća od 51.297 dinara
  → isplata penzije se obustavlja za ceo period trajanja angažovanja

Važno je naglasiti da pravo na penziju ne prestaje, već se samo obustavlja isplata dok traje angažovanje. Nakon prestanka ugovora o delu, isplata penzije se ponovo uspostavlja, pod uslovom da su i dalje ispunjeni zakonski uslovi.

Da li se ugovor o delu prijavljuje u CROSO?

Ugovor o delu se ne prijavljuje u CROSO kao radni odnos i ne postoji klasična prijava i odjava.

Evidencija se vrši indirektno:

• isplatilac podnosi PPP-PD prijavu
• kroz tu prijavu obračunavaju se porezi i doprinosi
• podaci se prenose u PIO i CROSO sistem

Šta mora da sadrži ugovor o delu

Ugovor o delu mora biti zaključen u pisanom obliku i mora jasno definisati šta se radi, za koji iznos i u kom roku. Ne odnosi se na radno vreme, već na rezultat posla.

Obavezni elementi ugovora su:

• podaci o ugovornim stranama (naručilac i izvršilac)
• tačan opis posla koji se obavlja
• način izvršenja posla
• rok za završetak
• visina naknade i način isplate
• eventualni troškovi i materijal
• način primopredaje izvršenog posla

Važno je da posao bude konkretno definisan i da ne spada u osnovnu delatnost poslodavca, jer u suprotnom postoji rizik da se ugovor smatra prikrivenim radnim odnosom.

Primer ugovora o delu

Na osnovu člana 199. Zakona o radu Republike Srbije, zaključuje se:

UGOVOR O DELU

između:

Naručioca posla:
(naziv firme / ime i prezime, adresa, PIB ili JMBG)

i

Izvršioca posla:
(ime i prezime, adresa, JMBG)

Član 1

Izvršilac se obavezuje da za naručioca izvrši sledeći posao:
(opis konkretnog posla, npr. izrada sajta, krečenje prostora, izrada projekta)

Član 2

Posao će biti izvršen u roku od ___ dana, najkasnije do ___.

Član 3

Naručilac se obavezuje da izvršiocu isplati naknadu u iznosu od ___ dinara.

Isplata se vrši:

• jednokratno / u ratama
• na tekući račun izvršioca

Član 4

Izvršilac obavlja posao samostalno i odgovara za kvalitet izvršenog posla.

Član 5

Po završetku posla vrši se primopredaja, o čemu se može sačiniti zapisnik ili izdati potvrda.

Član 6

U slučaju neizvršenja ili neadekvatnog izvršenja posla, izvršilac je dužan da otkloni nedostatke u primerenom roku.

Član 7

Na pitanja koja nisu uređena ovim ugovorom primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o radu.

Član 8

Ugovor je sačinjen u dva primerka, po jedan za svaku stranu.

U ____________, dana ____________

Izvršilac

______________________________

Naručilac

______________________________

Ovde možete preuzeti besplatan obrazac za ugovor o delu.

Česta pitanja

Zaključak

Ugovor o delu predstavlja poseban oblik angažovanja koji je jasno ograničen na konkretne, samostalne poslove van osnovne delatnosti naručioca. Njegova pravilna primena zahteva precizno definisan predmet posla, tačan obračun poreza i doprinosa, kao i razumevanje statusa angažovanog lica.

Najvažniji element nije sam ugovor kao forma, već usklađenost sa zakonom u pogledu vrste posla i načina angažovanja. U suprotnom, postoji rizik da se takav odnos kvalifikuje kao radni odnos, sa svim pratećim obavezama i posledicama.