Jedan pogrešan unos u Kreditnom birou može da uspori ili zaustavi odobravanje kredita, čak i kada je dug u međuvremenu izmiren. Mnogi ljudi misle da je postupak za zahtev za brisanje iz Kreditnog biroa lako završiti, ali postoje detalji koji ovaj proces mogu otežati.
Procedura je precizno definisana i odnosi se na ispravku netačnih podataka, ne na uklanjanje tačnih evidencija. Dakle, sam zahtev za brisanje iz Kreditnog biroa je veoma jednostavno napisati i poslati, ali pitanje je da li će ti podaci stvarno biti obrisani.
Zahtev se podnosi banci ili finansijskoj instituciji koja je unela sporni podatak, uz odgovarajuću dokumentaciju. Rok za odgovor je 15 dana.
U nastavku su jasno objašnjeni koraci, primer zahteva i lista dokaza koje je potrebno priložiti kako bi postupak bio potpun i efikasan.
Šta je Kreditni biro i koje podatke evidentira?
Kreditni biro je centralna baza podataka o kreditnim obavezama građana. U njoj se nalaze informacije koje banke i druge finansijske institucije koriste prilikom procene kreditne sposobnosti.
Evidentiraju se podaci o:
- gotovinskim i stambenim kreditima
- dozvoljenim prekoračenjima po tekućem računu
- kreditnim karticama
- lizingu
- aktivnim i zatvorenim obavezama
- kašnjenjima u otplati
U sistemu se čuvaju i pozitivni i negativni podaci. Čak i nakon zatvaranja obaveze, evidencija o kašnjenju može ostati vidljiva tri godine.
Važno je razumeti da Kreditni biro ne donosi odluke o odobravanju kredita. On vodi evidenciju, dok banke na osnovu tih podataka procenjuju rizik.
Kada je moguće brisanje, a kada samo ispravka podataka?
Pojam „brisanje iz Kreditnog biroa” često stvara pogrešnu predstavu. Tačni podaci o dugu i kašnjenju ne brišu se na zahtev građanina. Oni ostaju evidentirani u skladu sa pravilima o čuvanju podataka.
Brisanje ili izmena dolazi u obzir samo kada:
- je podatak netačan
- je dug izmiren, ali i dalje stoji kao aktivan
- postoji tehnička ili administrativna greška
- je protekao zakonski rok čuvanja podataka
Ako je kašnjenje zaista postojalo, ono ostaje deo evidencije do isteka roka. Procedura se zato formalno vodi kao zahtev za ispravku dopunu podataka, a ne kao zahtev za brisanje tačne informacije.
Kako proveriti lični kreditni izveštaj pre podnošenja zahteva?
Pre bilo kakvog obraćanja banci, potrebno je pribaviti lični kreditni izveštaj. Bez tog dokumenta nije moguće precizno utvrditi šta je sporno.
Izveštaj sadrži:
- pregled svih aktivnih obaveza
- istoriju zatvorenih kredita
- podatke o eventualnim kašnjenjima
- identifikacione podatke korisnika
Nakon uvida u izveštaj, treba jasno označiti stavku koja je sporna i proveriti da li postoje dokazi koji potvrđuju grešku. Tek tada ima smisla podnositi zahtev za ispravku.
Gde se podnosi zahtev za ispravku dopunu podataka?
Zahtev se ne podnosi direktno Kreditnom birou. Podnosi se banci ili finansijskoj instituciji koja je unela sporni podatak u sistem. Ona je odgovorna za tačnost informacija koje dostavlja.
Postupak podrazumeva:
- identifikaciju institucije koja je evidentirala podatak
- podnošenje zahteva lično u filijali, poštom ili putem zvaničnih kanala komunikacije
- precizno navođenje sporne stavke iz kreditnog izveštaja
Važno je da se zahtev podnese instituciji koja je izvor podatka, jer samo ona ima ovlašćenje da izvrši izmenu u bazi. Kreditni biro samostalno ne menja podatke bez naloga banke.
Kako popuniti obrazac Zahtev za ispravku dopunu?
Obrazac se dobija prilikom izdavanja ličnog kreditnog izveštaja ili u banci. U njemu je potrebno jasno i konkretno navesti šta se osporava.
Zahtev treba da sadrži:
- lične podatke podnosioca
- tačan naziv kreditne obaveze ili proizvoda
- opis greške
- obrazloženje i upućivanje na dokaze
Tekst mora biti precizan i činjeničan. Umesto opštih navoda, potrebno je navesti datume, iznose i broj ugovora. Što je zahtev jasniji, lakša je provera i brža odluka.
Koju dokumentaciju je potrebno priložiti uz zahtev?
Bez dokaza, reklamacija se teško može usvojiti. Dokumentacija je ključni deo postupka.
Najčešće se prilaže:
- potvrda o uplati ili izvod iz banke
- ugovor o kreditu ili aneks
- potvrda o zatvaranju obaveze
- pisana komunikacija sa bankom
Sva dokumenta treba dostaviti u kopiji, uz zadržavanje originala. Pre slanja, korisno je proveriti da li su podaci čitljivi i potpuni. Dobro pripremljena dokumentacija značajno povećava šansu za brzu i pozitivnu odluku.
Rok od 15 dana: šta banka mora da uradi?
Nakon prijema zahteva, banka ima zakonski rok od 15 dana da proveri navode i donese odluku. U tom periodu dužna je da ispita dokumentaciju, proveri interne evidencije i utvrdi da li je podatak unet pogrešno.
Ako se utvrdi greška, banka mora da izvrši ispravku u bazi podataka i proveri da li je promena pravilno evidentirana kroz kontrolni izveštaj. O odluci je obavezna da obavesti podnosioca zahteva.
Ukoliko je zahtev odbijen, obrazloženje mora biti jasno i zasnovano na činjenicama. Neodgovaranje u roku predstavlja osnov za dalje obraćanje nadležnim institucijama.
Šta ako banka ne odgovori ili odbije zahtev
Ako banka ne postupi u roku ili odbije reklamaciju bez jasnog obrazloženja, građanin ima pravo na dalju zaštitu. Sledeći korak je obraćanje Narodnoj banci Srbije.
Pritužba se podnosi Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga. Uz pritužbu se dostavlja:
- kopija prvobitnog zahteva
- odgovor banke ili dokaz da odgovor nije dostavljen
- sva prateća dokumentacija
Narodna banka Srbije pokreće postupak nadzora i traži izjašnjenje od finansijske institucije. Ovaj korak često dovodi do dodatne provere i može uticati na konačno rešenje spora.
Kako podneti pritužbu Narodnoj banci Srbije?
Pritužba se podnosi u pisanoj formi, poštom ili elektronskim putem, uz jasno navođenje činjenica i priloženih dokaza.
Potrebno je precizno opisati:
- koja je obaveza u pitanju
- kada je podnet zahtev banci
- kakav je odgovor dobijen ili da odgovor nije stigao
- zašto se smatra da je podatak netačan
Postupak pred Narodnom bankom Srbije predstavlja institucionalni mehanizam zaštite prava korisnika finansijskih usluga.
Jasna argumentacija i kompletna dokumentacija povećavaju verovatnoću efikasnog rešavanja problema.
Koliko dugo negativni podaci ostaju u evidenciji?
Podaci o kašnjenju u otplati obaveza ostaju vidljivi tri godine od dana zatvaranja duga. Rok se računa od trenutka kada je obaveza u potpunosti izmirena, a ne od dana nastanka kašnjenja.
To znači da i nakon isplate poslednje rate, informacija o prethodnom kašnjenju može uticati na procenu kreditne sposobnosti.
Sistem funkcioniše po pravilima čuvanja podataka i tačni negativni unosi ostaju evidentirani do isteka roka.
Po isteku tog perioda, podaci se automatski brišu iz izveštaja i više nisu dostupni bankama prilikom nove procene rizika.
Najčešće greške prilikom podnošenja zahteva
Veliki broj zahteva bude odbijen zbog formalnih propusta ili nedovoljno preciznog obrazloženja.
Najčešće greške su:
- podnošenje zahteva direktno Kreditnom birou
- izostanak dokaza o uplati ili zatvaranju obaveze
- nejasan opis sporne stavke
- slanje nepotpunog obrasca
Preciznost i kompletna dokumentacija značajno ubrzavaju postupak. Svaka tvrdnja mora biti potkrepljena konkretnim dokazom. Administrativni detalji u ovom procesu imaju veliku težinu.
Primer zahteva za ispravku podataka u Kreditnom birou
JMBG
Adresa
Kontakt telefon
Naziv banke
Adresa banke
Predmet: Zahtev za ispravku podataka u Kreditnom birou
Obraćam vam se povodom podatka evidentiranog u mom kreditnom izveštaju koji se odnosi na kredit broj ________. U
izveštaju je navedeno kašnjenje u otplati, iako je obaveza u celosti izmirena dana ________.
Uz ovaj zahtev dostavljam dokaz o uplati i potvrdu o zatvaranju obaveze. Molim da izvršite proveru i, ukoliko
utvrdite nepravilnost, izvršite ispravku podataka u skladu sa važećim propisima.
Datum
Potpis
Primer treba prilagoditi konkretnoj situaciji, uz navođenje tačnih datuma i iznosa.
Kako sprečiti buduće probleme sa kreditnim izveštajem?
Redovna provera ličnog kreditnog izveštaja omogućava pravovremenu reakciju na eventualne nepravilnosti. Preporučljivo je čuvati potvrde o uplati, ugovore i dokumenta o zatvaranju obaveza.
Kašnjenja, čak i u simboličnim iznosima, mogu uticati na buduće zahteve za kredit. Finansijska disciplina i uredno izmirivanje obaveza ostaju najbolja zaštita od problema u evidenciji Kreditnog biroa.
Česta pitanja
Zaključak
Zahtev za brisanje iz Kreditnog biroa nije procedura koja služi za uklanjanje nepovoljnih, ali tačnih podataka. Njegova svrha je ispravka netačnih ili pogrešno evidentiranih informacija. Zbog toga je prvi i najvažniji korak provera ličnog kreditnog izveštaja i precizno utvrđivanje šta je sporno.
Postupak je jasno definisan: zahtev se podnosi banci ili instituciji koja je unela podatak, rok za odgovor je 15 dana, a u slučaju izostanka reakcije postoji mogućnost obraćanja Narodnoj banci Srbije. Dokumentacija i precizno obrazloženje imaju presudnu ulogu u ishodu.
Tačni negativni podaci ostaju evidentirani tri godine od zatvaranja obaveze. Zato je finansijska disciplina i redovna kontrola kreditnog izveštaja najbolja zaštita od budućih problema.
