Poslodavac je odgovoran da rad organizuje tako da zaposleni ne budu izloženi rizicima koji se mogu sprečiti ili svesti na najmanju moguću meru. Ta obaveza ne završava se donošenjem pravilnika ili angažovanjem stručnog lica. Mere moraju zaista da se primenjuju na svakom radnom mestu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu odgovornost prvenstveno stavlja na poslodavca. Angažovanje savetnika, saradnika ili spoljne firme sa licencom ne oslobađa ga odgovornosti ako radna mesta nisu bezbedna, zaposleni nisu obučeni ili propisane mere nisu sprovedene.
Šta poslodavac mora da obezbedi pre početka rada?
Pre nego što zaposleni počne da radi, poslodavac mora da proceni rizike, obezbedi bezbedno radno mesto, sprovede obuku i stavi na raspolaganje potrebna sredstva za rad.
Kada je aktom o proceni rizika predviđena zaštitna oprema, poslodavac mora da je obezbedi o svom trošku, a ako vam je potrebna kvalitetna zaštitna oprema usklađena sa potrebnim standardima, naša preporuka je da posetite Safety Shop.
Oprema mora da odgovara poslu i opasnostima kojima je zaposleni izložen.
Nije dovoljno kupiti bilo koje rukavice, cipele, naočare, šlem ili masku. Izbor mora biti zasnovan na proceni rizika, a zaposleni mora biti obučen za pravilno korišćenje, održavanje i čuvanje opreme.
Troškove mera bezbednosti ne sme snositi zaposleni. Poslodavac plaća obuku, lekarske preglede, zaštitnu opremu, preglede sredstava za rad i druge mere koje su potrebne za bezbedno obavljanje posla.
Akt o proceni rizika mora da obuhvati sva radna mesta
Jedan od najvažnijih dokumenata je akt o proceni rizika. Poslodavac ga donosi u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini, uključujući mesta na kojima učenici obavljaju praksu ili učenje kroz rad.
U aktu se utvrđuju opasnosti i štetnosti, procenjuje mogućnost nastanka povrede ili oštećenja zdravlja i određuju mere i rokovi za smanjenje rizika.
Akt ne može godinama da ostane nepromenjen ako su se uslovi rada promenili. Potrebno ga je izmeniti kada se:
- pojavi nova opasnost ili štetnost
- promeni nivo postojećeg rizika
- uvede novo radno mesto
- uvede nova tehnologija ili oprema
- promene uslovi u radnoj sredini
- dogodi povreda koja pokaže da postojeće mere nisu dovoljne
Način procene uređuje Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, čiji je tekst dopunjen i tokom 2026. godine.
Obuka zaposlenih ne sme biti samo potpis na obrascu
Poslodavac mora da obuči zaposlenog prilikom zasnivanja radnog odnosa ili drugog angažovanja, premeštaja na druge poslove, uvođenja nove tehnologije ili opreme i promene radnog procesa.
Obuka mora imati teorijski i praktični deo. Provera znanja obavlja se na radnom mestu, a sadržaj mora biti prilagođen konkretnim poslovima koje zaposleni obavlja.
Ako zaposleni radi na više radnih mesta, mora biti obučen za svako od njih. Obuku treba sprovesti na jeziku koji zaposleni razume, što je posebno važno kada poslodavac angažuje strane radnike.
Periodična obuka zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom obavlja se najkasnije godinu dana nakon prethodne obuke. Za ostala radna mesta rok je najduže tri godine.
Pregledi opreme, instalacija i radne sredine
Mašine, alati, uređaji, električne instalacije i druga sredstva za rad moraju biti ispravni i redovno kontrolisani. Kada je propisan pregled ili ispitivanje, poslodavac angažuje pravno lice koje ima odgovarajuću licencu.
Kontrole mogu obuhvatiti:
- opremu i sredstva za rad
- električne i gromobranske instalacije
- buku, vibracije i osvetljenje
- mikroklimatske uslove
- hemijske i biološke štetnosti
- izloženost prašini, azbestu i drugim opasnim materijama
Ako pregled pokaže da oprema nije bezbedna, njena upotreba mora biti odmah zabranjena. Neispravna mašina ne može ostati u radu samo zato što proizvodnja ne sme da stane ili zamena još nije nabavljena.
Lekarski pregledi i prva pomoć
Za radna mesta sa povećanim rizikom poslodavac mora da obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede. Posebni zdravstveni uslovi određuju se na osnovu procene rizika i mišljenja medicine rada.
Poslodavac mora da organizuje i pružanje prve pomoći. Potrebno je obezbediti odgovarajuću opremu i obučiti dovoljan broj zaposlenih, vodeći računa o broju smena, lokacijama, broju radnika, vrsti posla i udaljenosti od najbliže zdravstvene ustanove.
Prva pomoć mora biti dostupna tokom celog radnog vremena, u svakoj smeni i na svim lokacijama na kojima zaposleni rade.
Ko obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu?
Poslodavac je dužan da pisanim aktom imenuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji ispunjava zakonske uslove. Kada među zaposlenima nema odgovarajućeg lica, može angažovati pravno lice ili preduzetnika sa licencom.
U pojedinim uslužnim delatnostima poslodavac sa najviše 20 zaposlenih može sam da obavlja ove poslove ako položi propisani stručni ispit. Ta mogućnost ne postoji u svim delatnostima, naročito ne u oblastima sa većim rizicima kao što su građevinarstvo, proizvodnja, rudarstvo i energetika.
Savetnik ili saradnik učestvuje u proceni rizika, priprema obuke, kontroliše primenu mera, prati povrede, vodi evidencije i predlaže ispravke. Konačna odgovornost za organizaciju rada i obezbeđivanje sredstava ipak ostaje na poslodavcu.
Ko snosi odgovornost kada mere nisu sprovedene?
Zakon jasno određuje da poslodavac ne može preneti svoju odgovornost na savetnika, saradnika, rukovodioca smene ili spoljnu firmu. Ako je stručna firma izradila dokumentaciju, a poslodavac nije primenio navedene mere, odgovornost i dalje snosi poslodavac.
Kod pravnog lica odgovornost može snositi i direktor ili drugo određeno odgovorno lice. Njihova lična odgovornost zavisi od ovlašćenja, odluka koje su donosili i toga da li su znali za opasnost, a nisu reagovali.
Zaposleni takođe ima obaveze. Mora da poštuje uputstva, koristi opremu na propisan način, prijavi kvar ili opasnost i ne sme da uklanja zaštitne uređaje sa mašina. Kršenje tih obaveza može imati posledice u radnom odnosu, ali ne briše automatski propuste poslodavca.
Kada zaposleni sme da odbije rad?
Zaposleni ima pravo da odbije rad kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zato što propisane mere nisu sprovedene.
Rad može odbiti i ako nije prošao potrebnu obuku, nije mu obezbeđen propisani lekarski pregled, radi na nebezbednoj opremi ili za opasan posao nije izdata potrebna dozvola za rad.
Ako poslodavac ne postupi po pisanom zahtevu zaposlenog u roku od osam dana, zaposleni može da se obrati inspekciji rada. Kada postoji neposredna i ozbiljna opasnost, zaposleni ima pravo da prestane sa radom i napusti ugroženo mesto.
Kako se prijavljuje povreda na radu?
Smrtna, kolektivna ili teška povreda na radu, kao i opasna pojava koja je mogla ugroziti zaposlene, prijavljuje se inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa.
Laka povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje se inspekciji rada najkasnije u roku od pet radnih dana.
Poslodavac vodi evidencije o povredama, radnim mestima sa povećanim rizikom, obukama, lekarskim pregledima, pregledima opreme, ispitivanjima radne sredine i izdatoj ličnoj zaštitnoj opremi.
Pravila vođenja i čuvanja dokumentacije uređena su Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Kazne za poslodavce i odgovorna lica
Za najteže prekršaje pravno lice može biti kažnjeno iznosom od 1.500.000 do 2.000.000 dinara.
U tu grupu spadaju propusti kao što su nepostojanje procene rizika, neobezbeđivanje obuke ili zaštitne opreme, rad na nebezbednoj opremi i nezaustavljanje posla koji predstavlja neposrednu opasnost.
| Odgovorno lice | Kazna za teže prekršaje |
| Poslodavac sa svojstvom pravnog lica | Od 1.500.000 do 2.000.000 dinara |
| Poslodavac preduzetnik | Od 400.000 do 500.000 dinara |
| Direktor ili drugo odgovorno lice | Od 50.000 do 150.000 dinara |
| Poslodavac fizičko lice | Od 50.000 do 150.000 dinara |
Inspektor rada može da naloži otklanjanje nepravilnosti i zabrani rad dok opasnost traje. Žalba na rešenje kojim je izrečena zabrana ne odlaže njegovo izvršenje.
Dokumentacija koju poslodavac mora da ima
Dokumentacija zavisi od delatnosti i procenjenih rizika, ali poslodavac u praksi treba da obezbedi najmanje:
- opšti akt kojim su uređene obaveze i odgovornosti
- akt o proceni rizika za sva radna mesta
- akt o imenovanju savetnika ili saradnika
- program obuke i evidenciju obučenih zaposlenih
- dokaze o izdavanju i kontroli zaštitne opreme
- stručne nalaze o pregledima opreme i instalacija
- izveštaje o ispitivanju uslova radne sredine
- dokaze o lekarskim pregledima kada su propisani
- evidenciju povreda na radu i profesionalnih bolesti
- organizaciju prve pomoći i spisak obučenih zaposlenih
Kod poslodavca sa najviše deset zaposlenih prava, obaveze i odgovornosti mogu biti uređeni ugovorom o radu ili drugim odgovarajućim ugovorom, umesto posebnim opštim aktom. Ostale obaveze, uključujući procenu rizika, obuku i primenu mera, ostaju na snazi.
