Građanima Srbije najavljena je nova novčana isplata iz Akcionarskog fonda, ali najvažniji detalji još nisu objavljeni. Nije poznat konačan iznos po osobi. Nije utvrđen tačan datum uplate. Država još nije saopštila ni da li će građani morati da se prijavljuju.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da se novac godinama prikupljao u Akcionarskom fondu i da pripada građanima Srbije.
U javnim nastupima korišćena je formulacija da će uplatu dobiti svi punoletni građani. Ipak, vlasnički podaci Fonda otvaraju važno pitanje. Akcije Akcionarskog fonda ne pripadaju svim ljudima koji su danas punoletni, već građanima koji su ispunili uslove za besplatne akcije krajem 2007. godine.
Prema tada utvrđenoj evidenciji, pravo je ostvarilo 4.822.175 građana. Konačan krug primalaca zato će biti poznat tek kada država objavi odluku i pravila isplate.
Šta je do sada potvrđeno?
- Novac bi trebalo da bude isplaćen iz Akcionarskog fonda, a ne neposredno iz državnog budžeta.
- Fond ima 27,5 milijardi dinara oročenih sredstava i još 492 miliona dinara na tekućim računima.
- Građani poseduju 98,65 odsto akcija Fonda, a Republika Srbija 1,35 odsto.
- Pravo na akcije Fonda steklo je 4.822.175 građana.
- Svakom od njih pripalo je po sedam akcija nominalne vrednosti od 550 dinara.
- Tačan iznos, datum uplate i način prijavljivanja još nisu objavljeni.
Ministar finansija je u izjavi koju je preneo RTS potvrdio da će sredstva biti uzeta iz Akcionarskog fonda. Poseban propis ili odluka sa detaljima isplate još nisu predstavljeni javnosti.
Šta je Akcionarski fond i odakle mu novac?
Akcionarski fond osnovan je 2010. godine. Njegov zadatak je da upravlja akcijama i udelima koji su ostali iz procesa privatizacije, kao i novcem dobijenim njihovom prodajom.
Fond nije običan državni račun sa kojeg Vlada može bez posebnog postupka da isplaćuje socijalnu pomoć. Reč je o akcionarskom društvu čiji su većinski vlasnici građani. Poslove prodaje akcija i udela u ime Fonda obavlja Ministarstvo privrede.
Pravni osnov nalazi se u Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu. Građani koji su ispunili propisane uslove dobili su akcije NIS-a, Aerodroma Nikola Tesla, Telekoma Srbija i Akcionarskog fonda.
Fond prodaje akcije i udele koje ima u različitim preduzećima. Dobijeni novac ostaje u njegovoj imovini. Deo sredstava je oročen u bankama, pa Fond ostvaruje i prihod od kamata.
Prema finansijskim podacima za 2025. godinu, prihodi od kamata iznosili su 1,5 milijardi dinara. U portfelju se nalaze i firme iz kojih se teško može izvući novac. Od 373 evidentirana preduzeća, 141 je bilo neaktivno, u stečaju ili likvidaciji.
Koliko novca bi građani mogli da dobiju?
Najrealnija računica polazi od 27,5 milijardi dinara oročenog novca. Ako bi ceo taj iznos bio ravnomerno podeljen na 4.822.175 akcionara, pojedinačna uplata iznosila bi oko 5.700 dinara.
Kada bi se računici dodalo 492 miliona dinara sa tekućih računa, iznos bi bio blizu 5.800 dinara po akcionaru. U evrima, to je između 45 i 50 evra, u zavisnosti od kursa i konačnog iznosa namenjenog za podelu.
| Osnov za računicu | Ukupan iznos | Iznos po jednom od 4.822.175 akcionara |
|---|---|---|
| Oročena sredstva | 27,5 milijardi dinara | Oko 5.700 dinara |
| Oročena sredstva i novac na tekućim računima | Oko 28 milijardi dinara | Oko 5.800 dinara |
| Ukupan kapital Fonda | Oko 36 milijardi dinara | Oko 7.465 dinara po knjigovodstvenoj računici |
Finansijski podaci o Akcionarskom fondu pokazuju da je kapital na kraju 2025. iznosio oko 36 milijardi dinara. Akcijski kapital činio je oko 7,5 milijardi, ostali kapital 17 milijardi, a neraspoređeni dobitak 11,2 milijarde dinara.
Nominalna vrednost akcija nije iznos buduće uplate
Svaki građanin koji je ostvario pravo dobio je sedam akcija Akcionarskog fonda. Nominalna vrednost jedne akcije određena je na 550 dinara. Sedam akcija zato ima ukupnu nominalnu vrednost od 3.850 dinara.
Tih 3.850 dinara nije potvrđena vrednost isplate. Nominalna vrednost služi za evidenciju kapitala društva. Ona nije isto što i tržišna cena, dividenda ili iznos koji vlasnik akcija može odmah da podigne.
Akcijama Akcionarskog fonda trenutno se ne trguje na Beogradskoj berzi. Građani zato ne mogu da ih prodaju na isti način kao akcije kompanije čije su deonice uključene u redovno berzansko trgovanje.
Vlasnici koji ne znaju koje akcije još poseduju mogu pogledati naš vodič za proveru stanja besplatnih akcija i ranijih isplata.
Da li novac dobijaju svi koji su danas punoletni?
Najveća nejasnoća odnosi se na izraz „svi punoletni građani”. Ako isplata bude sprovedena kao raspodela novca vlasnicima Akcionarskog fonda, pravo će imati osobe koje su krajem 2007. godine ispunjavale uslove za besplatne akcije.
Jedan od osnovnih uslova bio je da građanin postane punoletan najkasnije poslednjeg dana 2007. godine. Osobe koje su napunile 18 godina kasnije nisu bile uključene u tu podelu. Danas to znači da mlađi punoletni građani nemaju akcije Fonda po tom osnovu.
Postoje dva moguća modela.
- Novac se deli postojećim akcionarima, kojih je prvobitno bilo 4.822.175.
- Država donosi poseban akt kojim se isplata širi na sve sadašnje punoletne građane.
Drugi model zahtevao bi jasno objašnjenje pravnog osnova i načina raspodele. Novac u Fondu pripada akcionarima prema njihovim vlasničkim pravima. Ne može se unapred zaključiti da će svaka punoletna osoba automatski dobiti uplatu samo na osnovu dosadašnjih izjava zvaničnika.
Da li će biti potrebna prijava?
Za sada nije objavljen poziv za prijavljivanje. Ne postoji zvaničan formular za ovu isplatu. Nisu određeni ni rok, sajt za prijavu, potrebna dokumentacija ili način promene računa.
Ako novac bude uplaćen samo evidentiranim akcionarima, država već raspolaže podacima o vlasnicima i računima prijavljenim prilikom upisa besplatnih akcija. Deo tih računa je u međuvremenu zatvoren. U takvim slučajevima može biti potrebna provera u Banci Poštanska štedionica.
Građani ne treba da ostavljaju JMBG, broj lične karte ili podatke sa platne kartice na nezvaničnim stranicama koje nude prijavu za isplatu. Državne isplate ne zahtevaju uplatu naknade, aktivaciju računa putem poruke ili slanje fotografije bankovne kartice.
Isplata iz Fonda nije isto što i jednokratna pomoć
Najavljena raspodela novca iz Akcionarskog fonda pojavila se u isto vreme kada je predstavljen širi paket podrške stanovništvu. Zbog toga se različite isplate često pominju zajedno.
Penzionerima je najavljena posebna jednokratna pomoć u iznosima od 20.000, 27.500 ili 35.000 dinara. Ta mera zavisi od visine penzije i nije povezana sa vlasništvom nad akcijama. Pravila i očekivani termini objašnjeni su u tekstu o najavljenoj isplati takozvane 13. penzije.
Novac iz Akcionarskog fonda ima drugačiji osnov. Pitanje nije visina nečije penzije, plate ili socijalnog primanja, već vlasništvo nad akcijama i odluka koja treba da uredi raspodelu sredstava.
Kada se očekuje isplata?
Za isplatu iz Akcionarskog fonda još nije objavljen pouzdan datum. U javnosti se pominje septembar, ali bez dokumenta koji određuje dan uplate i postupak.
Dodatnu nedoumicu stvara činjenica da raspolaganje imovinom Fonda ne podrazumeva samo prebacivanje postojećeg novca. Ako država odluči da pre isplate proda još akcija ili udela, postupak može trajati duže. Za neke firme postoji kupac i tržišna cena. Kod drugih su prodaja i naplata znatno složenije.
Zakon o privatizaciji određuje okvir za prodaju preostalog društvenog i javnog kapitala. U javnosti se kao krajnji rok za završetak tog procesa pominje 31. decembar 2027. godine, ali najavljena isplata može biti sprovedena i ranije ako se donese odgovarajuća odluka.
Šta građani sada treba da urade?
Građani trenutno ne treba da podnose zahtev niti da plaćaju bilo kakvu naknadu. Potrebno je sačekati zvaničnu odluku koja će odrediti ko prima novac, koliko iznosi pojedinačna uplata i da li će postojati prijava.
Vlasnici besplatnih akcija mogu u međuvremenu da provere svoje stanje u Banci Poštanska štedionica. Treba proveriti i da li je račun koji je ranije korišćen za dividende još aktivan.
Najava isplate postoji, a Akcionarski fond raspolaže značajnim novčanim sredstvima. Ipak, iznos od 45 do 50 evra za sada je samo računica zasnovana na dostupnom novcu i broju prvobitnih akcionara. Konačan odgovor stići će tek kada država objavi odluku sa jasnim pravilima.
