Otvaranje firme ne završava se registracijom u APR-u. Čim preduzetnik ili privredno društvo počnu da posluju, dolaze i konkretne obaveze: poslovni račun, način oporezivanja, izdavanje računa, evidencije, prijava zaposlenih, porezi i doprinosi, a kod određenih firmi i PDV, fiskalizacija i elektronske fakture.
Najviše problema na početku nastaje kada se prvo registruje firma, izda nekoliko računa i primi novac, a tek onda proverava kako taj promet treba evidentirati i oporezovati.
Mnogo je jednostavnije da pre prve fakture znate ko vam je kupac, da li poslujete sa građanima ili firmama, koliki promet očekujete i na koji način ćete sebi isplaćivati novac.
Pre prve fakture odredite kako će firma biti oporezovana
Prvo pitanje nije samo da li ćete otvoriti preduzetnika ili DOO. Kod preduzetnika odmah treba razjasniti da li postoje uslovi za paušalno oporezivanje ili će se voditi poslovne knjige, a zatim i da li će se isplaćivati lična zarada. Kod DOO važe druga pravila, jer društvo posluje kao posebno pravno lice.
Ako niste sigurni koji model odgovara vašem poslu, očekivanom prometu i troškovima, profesionalci sa iskustvom, kao što je knjigovodstvena agencija Pitaj knjigovođu, mogu da pomognu da se pre početka poslovanja proveri poreski režim, način vođenja evidencija i obaveze koje će firma imati svakog meseca.
To je posebno važno kada očekujete brz rast prometa, rad sa inostranstvom, zapošljavanje ili ulazak u PDV.
Razlika između preduzetnika i DOO nije samo u nazivu firme. Razlikuju se odgovornost vlasnika, način raspolaganja novcem, poreski obračun i godišnje obaveze.
|
Oblik poslovanja |
Osnovni način oporezivanja |
Šta je važno na početku |
| Preduzetnik paušalac | Mesečni porez i doprinosi prema rešenju Poreske uprave | Proveriti da li delatnost i očekivani promet dozvoljavaju paušal |
| Preduzetnik koji vodi knjige | Porez se obračunava prema poslovnom rezultatu | Od početka uredno evidentirati prihode, rashode i dokumentaciju |
| Preduzetnik sa ličnom zaradom | Porez na poslovni rezultat uz poreze i doprinose na ličnu zaradu | Pravilno urediti obračun lične zarade |
| DOO | Porez na dobit pravnih lica | Odvojiti novac društva od privatnog novca vlasnika |
Šta dobijate registracijom u APR-u?
Kroz registraciju privrednog društva preko jednošalterskog sistema dobijaju se matični broj i PIB, a određeni podaci prosleđuju se drugim državnim sistemima.
Privredna društva, uključujući DOO, osnivaju se elektronskim putem, dok je za preduzetnike takođe dostupna elektronska registracija.
Dobijanje APR rešenja ipak ne znači da je svaka naredna obaveza automatski završena. Posle registracije treba proveriti:
- izabrani način oporezivanja
- status prijave na obavezno socijalno osiguranje
- otvaranje poslovnog računa
- obavezu fiskalizacije
- status u sistemu PDV-a
- obavezu korišćenja elektronskih faktura
- ovlašćenja knjigovođe za elektronske poreske servise
- evidentiranje stvarnog vlasnika kod privrednog društva
Preduzetnik paušalac ne plaća porez prema svakoj pojedinačnoj fakturi
Kod paušalnog oporezivanja Poreska uprava utvrđuje mesečni iznos poreza i doprinosa. Preduzetnik zatim tu obavezu plaća prema poreskom rešenju, bez klasičnog obračuna dobiti na osnovu svakog prihoda i rashoda.
Paušal, međutim, nije dostupan svakome. Na pravo utiču vrsta delatnosti, status u sistemu PDV-a i iznos prometa. Prema pravilima za paušalno oporezivanje preduzetnika, jedan od važnih uslova jeste da planirani, odnosno prethodno ostvareni godišnji promet ne prelazi 6.000.000 dinara.
Ako se preduzetnik osniva preko APR-a, opredeljenje za paušal se navodi prilikom registracije. Nema potrebe da se firma prvo registruje, pa da se nekoliko nedelja kasnije razmišlja o tome da li će biti paušalac.
Paušalac ima manje knjigovodstvenih obaveza od preduzetnika koji vodi poslovne knjige, ali to ne znači da nema administraciju. Mora da prati promet, čuva poslovnu dokumentaciju, izdaje odgovarajuće račune i poštuje pravila fiskalizacije ako njegova delatnost i način prodaje potpadaju pod taj sistem.
Preduzetnik koji vodi knjige prati stvarne prihode i rashode
Kada nema uslova za paušal ili se preduzetnik opredeli za vođenje knjiga, poslovanje se prati kroz knjigovodstvo. Evidentiraju se prihodi, rashodi, osnovna sredstva, obaveze, potraživanja i druge poslovne promene koje utiču na rezultat.
Tu se jasno vidi zašto nije dovoljno sačuvati samo bankovni izvod. Fakture, ugovori, računi dobavljača, obračuni i druga dokumentacija pokazuju na osnovu čega je poslovna promena nastala.
Preduzetnik koji vodi knjige može da se opredeli i za ličnu zaradu. Kod tog modela posebno se obračunavaju obaveze na ličnu zaradu, dok se porez na prihod od samostalne delatnosti utvrđuje prema poslovnom rezultatu.
Koji model će imati niže ukupno opterećenje ne može se pravilno proceniti samo na osnovu mesečnog prihoda. Važni su rashodi, očekivana dobit, druga osiguranja preduzetnika i način na koji će novac biti korišćen.
Kod DOO novac firme nije privatni novac vlasnika
DOO je posebno pravno lice. Ako na računu društva postoji 2.000.000 dinara, taj novac nije isto što i 2.000.000 dinara na privatnom računu člana društva.
Vlasnik ne bi trebalo da prebacuje novac sebi bez pravnog osnova. Isplata može imati različitu prirodu, na primer zaradu, naknadu, dividendu ili vraćanje određene obaveze društva prema vlasniku, a svaki osnov nosi svoja poreska pravila.
Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%. Tokom godine društvo plaća akontacije, a nakon završetka poreskog perioda utvrđuje konačnu poresku obavezu.
Za godišnji obračun pravna lica pripremaju poresku prijavu i odgovarajući poreski bilans.
Ranije smo već objasnili kako se popunjava i čemu služi PB1 obrazac za porez na dobit.
Limit za paušal i limit za PDV nisu isti
Ovo je jedna od najčešćih zabuna kod novih preduzetnika.
Za paušal se često pominje granica od 6.000.000 dinara, dok je kod PDV-a ključan iznos od 8.000.000 dinara. To su dva potpuno različita pravila.
Obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara ima obavezu da se evidentira za porez na dodatu vrednost. Poreska uprava navodi da se evidenciona prijava u tom slučaju podnosi u roku od pet dana od dana kada je taj promet ostvaren.
Važan je period od prethodnih 12 meseci, a ne samo promet od 1. januara do 31. decembra. Firma koja brzo raste zato treba da prati promet tokom cele godine.
Firma može ući u PDV i pre 8 miliona dinara
Ulazak u PDV može biti dobrovoljan. Takva odluka može biti korisna kada firma uglavnom posluje sa drugim PDV obveznicima ili ima značajne nabavke na kojima plaća PDV.
Sa druge strane, ulazak u sistem donosi dodatne evidencije i prijave. Zbog toga odluku ne treba donositi samo zato što klijent pita da li ste „u PDV-u“.
Poslovni račun treba otvoriti odmah nakon registracije
Pravna lica i preduzetnici dužni su da imaju tekući račun preko kojeg obavljaju platne transakcije.
Otvaranje poslovnog računa obavlja se kod banke na osnovu zahteva i dokumentacije potrebne za konkretnog klijenta.
Privatni tekući račun fizičkog lica nije zamena za poslovni račun preduzetnika.
Pre prve fakture je korisno proveriti i podatke koji će stajati na računu: poslovno ime, adresa, PIB, matični broj i broj poslovnog računa. Pogrešno uneti podaci kasnije prave nepotrebne probleme prilikom knjiženja i plaćanja.
Fiskalni račun zavisi od vrste prometa, a ne od toga da li ste paušalac
Paušalac može biti obveznik fiskalizacije. Isto važi za preduzetnika koji vodi knjige i za DOO.
Ključno pitanje je kome prodajete robu ili pružate uslugu i da li se konkretan promet smatra prometom na malo koji podleže fiskalizaciji.
Poreska uprava u pravilima o elektronskoj fiskalizaciji navodi da obveznik evidentira svaki pojedinačni promet na malo bez obzira na način plaćanja. To uključuje gotovinu, karticu, instant plaćanje i druge bezgotovinske načine, osim kada za konkretnu delatnost postoji propisano izuzeće.
Uplata kupca na račun ne ukida automatski fiskalizaciju
Primer je prodaja fizičkom licu koje račun plaća direktnom uplatom na poslovni račun firme. Sama činjenica da nema gotovine ne znači da fiskalni račun nije potreban. Ako je promet po svojoj prirodi predmet fiskalizacije, način plaćanja ga sam po sebi ne izuzima.
Zato je ovu obavezu potrebno proveriti pre prve prodaje građanima, a ne tek kada kupac zatraži fiskalni račun.
Faktura, elektronska faktura i fiskalni račun imaju različitu ulogu
Nova firma često posluje sa različitim vrstama kupaca. Jednog dana usluga se pruža građaninu, sledećeg drugoj firmi, a zatim javnoj ustanovi. Dokument koji prati promet ne mora biti isti u svakom slučaju.
Za privredne subjekte na koje se primenjuje Zakon o elektronskom fakturisanju, elektronske fakture izdaju se i primaju kroz Sistem elektronskih faktura u transakcijama za koje postoji zakonska obaveza.
Zato već na početku treba znati:
- da li poslujete sa fizičkim ili pravnim licem
- da li je kupac subjekt javnog sektora
- da li konkretan promet ide kroz SEF
- da li postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa
- koja dokumentacija potvrđuje izvršenu uslugu ili isporuku robe
Zaposleni mora biti prijavljen pre nego što počne da radi
Kada firma angažuje prvog zaposlenog, nastaju nove obaveze koje ne treba ostavljati za kraj meseca.
Prema pravilima obaveznog socijalnog osiguranja, jedinstvena prijava zaposlenog i drugog radno angažovanog lica podnosi se najkasnije pre njegovog stupanja na rad.
Poslodavac zatim obračunava zaradu, porez i doprinose. Poreska prijava PPP-PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre isplate prihoda.
Za vlasnike i osnivače DOO dodatno treba proveriti njihov status u društvu. Nije isto da li je osnivač zaposlen u sopstvenom društvu, direktor bez radnog odnosa ili osiguran po drugom osnovu.
DOO mora da vodi računa i o stvarnom vlasniku
Kod privrednih društava postoji i obaveza evidentiranja stvarnog vlasnika.
Ako podatak nije evidentiran prilikom elektronskog osnivanja, zakonski zastupnik treba da ga evidentira u roku od 30 dana.
APR vodi Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika i propisuje način unosa i potvrđivanja podataka.
Od 2025. godine postoje i dodatne obaveze u vezi sa dokumentacijom na osnovu koje je stvarni vlasnik utvrđen, kao i periodična provera tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka. Zbog toga ova obaveza nije nešto što se završava jednom i zauvek pri osnivanju.
Knjigovođi treba obezbediti dokumentaciju od prvog meseca
Knjigovodstvo nije posao koji počinje krajem godine kada treba napraviti završni račun. Svaka faktura, nabavka, ugovor, uplata, isplata ili poslovni trošak nastaju određenog datuma i treba ih evidentirati u periodu na koji se odnose.
Dobra praksa je da od prvog dana odvojite poslovnu dokumentaciju od privatnih računa i dogovorite način dostavljanja dokumenata knjigovođi.
Ako knjigovođa treba da pristupa elektronskim poreskim servisima i podnosi prijave u vaše ime, potrebno je urediti ovlašćenje. Detaljnije smo objasnili kako funkcioniše PEP obrazac za elektronska punomoćja.
Koji porezi i prijave vas čekaju svakog meseca?
Ne postoji jedan poreski rok koji važi za svaku firmu. Obaveze zavise od pravne forme, PDV statusa, zaposlenih i vrste poslovanja.
|
Obaveza |
Na koga se najčešće odnosi |
Šta treba pratiti |
| Paušalni porez i doprinosi | Paušalci | Iznos iz poreskog rešenja i mesečni rok plaćanja |
| Akontacija poreza i doprinosa | Preduzetnici koji vode knjige | Utvrđeni iznos obaveze |
| Akontacija poreza na dobit | DOO i druga pravna lica | Mesečni iznos prema poreskoj prijavi |
| PPPDV | PDV obveznici | Poreski period i rok za prijavu i plaćanje |
| PPP-PD | Poslodavci i drugi isplatioci prihoda | Podnosi se pre isplate prihoda za koje se obračunava porez po odbitku |
| PP OD-O | Određeni osnivači i članovi privrednih društava | Status osiguranja i mesečna obaveza doprinosa |
Rokovi nisu isti svakog meseca kada datum pada na neradni dan, pa je korisno pratiti aktuelni poreski kalendar za septembar 2026. i naredne mesečne kalendare.
Česta pitanja
Za kraj
Prvih nekoliko nedelja nakon otvaranja firme određuju koliko će administracija kasnije biti jednostavna. Ako su poreski režim, poslovni račun, računi kupcima, knjigovodstvo i elektronski sistemi uređeni na početku, redovno poslovanje se uglavnom svodi na praćenje poznatih rokova i uredno dostavljanje dokumentacije.
Najvažnije je da ne čekate prvu poresku prijavu da biste proverili koje obaveze imate. Pre prve fakture treba da znate kako ste oporezovani, da li je promet fiskalizovan, kada ulazite u PDV, kako evidentirate troškove i na koji način vlasnik ili preduzetnik može da raspolaže novcem iz poslovanja.
