Prodaja biznisa – kako funkcioniše kupovina firme, opreme i brenda

Prodaja biznisa nije isto što i prodaja polovnog inventara, lokala ili naziva firme. U jednom slučaju prodaje se oprema i zalihe, u drugom vlasnički udeo u firmi, u trećem brend, domen, društvene mreže i baza kupaca, a kod većih sistema ceo paket prava, ugovora, zaposlenih, lokacija i obaveza.

Najveća greška nastaje kada se sve nazove jednim izrazom: „prodajem biznis”. Kupac tada misli da preuzima razrađen posao, a posle potpisivanja shvati da nije dobio zakup lokala, dozvole, profile na platformama, ugovore sa dobavljačima ili pravo na korišćenje imena. Prodavac sa druge strane misli da je sve završio, a ostanu mu dugovi, poreske obaveze, zaposleni ili ugovori koje nije pravilno preneo.

Zato prodaja biznisa mora da se razloži na konkretne delove: ko je vlasnik, šta se prodaje, šta se prenosi, šta ostaje prodavcu, ko plaća dugove, šta se dešava sa zaposlenima, zakupom, opremom, robom, brendom, web sajtom, domenom, društvenim mrežama i ugovorima sa klijentima.

U ovom vodiču objašnjavamo kako prodaja biznisa funkcioniše u Srbiji, šta se proverava pre kupovine, kako izgleda ugovor, kada se ide u APR, šta se posebno proverava kod kafića, restorana, lokala, online prodavnica, brendova i biznisa sa više radnji.

Dva osnovna načina prodaje biznisa

Pre pregovora prodavac i kupac treba da izaberu pravni model. U Srbiji se prodaja biznisa najčešće radi kroz prodaju imovine ili kroz prenos vlasničkog udela u privrednom društvu.

Ta razlika menja ugovor, poreski tretman, rizik i postupak posle potpisivanja.

Prodaja imovine biznisa

Prodaja imovine znači da kupac ne preuzima celu firmu, već kupuje određene delove poslovanja. Na primer, kupuje opremu restorana, zalihe robe, web sajt, domen, naloge, ugovore koje je moguće preneti i pravo da nastavi delatnost u istom prostoru ako zakupodavac pristane.

Ovaj model je čest kod kafića, restorana, salona, radionica, manjih radnji i online prodavnica koje nisu vezane za posebno vredno privredno društvo.

Prednost je u tome što kupac ne ulazi automatski u sve obaveze postojeće firme. Rizik je u tome što se pojedina prava ne prenose sama od sebe. Zakup, ugovor sa dobavljačem, nalog na platformi, franšiza ili dozvola zahtevaju posebnu saglasnost ili novi ugovor.

Prodaja udela u firmi

Prodaja udela znači da kupac kupuje vlasništvo u društvu, najčešće u DOO firmi. Firma ostaje ista: isti matični broj, PIB, računi, ugovori, dozvole, zaposleni i obaveze. Menja se vlasnik udela.

Kod društva sa ograničenom odgovornošću prenos udela uređuje Zakon o privrednim društvima, a promena člana društva registruje se kod Agencije za privredne registre.

Ovaj model se koristi kada kupac želi celu firmu sa istorijom poslovanja, ugovorima, dozvolama, zaposlenima, brendom i postojećim odnosima. Najveći rizik je u tome što kupac preuzima firmu sa njenom prošlošću. Zbog toga se pre ugovora proveravaju dugovi, sporovi, poreske obaveze, krediti, garancije, radni odnosi i ugovorne kazne.

Kako se prodaje preduzetnička radnja?

Kod preduzetnika situacija je drugačija. Preduzetnik nije odvojen od fizičkog lica na isti način kao DOO. U APR-u postoje promene podataka preduzetnika, upis poslovođe, prekid rada i brisanje, a pravila su objašnjena na strani APR-a za promene kod preduzetnika.

Kada neko kaže da prodaje preduzetničku radnju, najčešće se zapravo prodaju oprema, zalihe, zakupni položaj, naziv u komercijalnom smislu, društvene mreže, kupci i organizacija posla. Novi vlasnik zatim registruje svoju radnju ili firmu, osim u posebnim situacijama predviđenim propisima.

Kako izgleda prodaja biznisa korak po korak?

Prodaja biznisa ne počinje ugovorom. Počinje proverom. Kupac treba da zna šta kupuje, a prodavac treba da pripremi dokaze za sve što tvrdi: prihod, opremu, dugove, zakup, zalihe, ugovore i prava na brend.

Prvi korak: dogovor šta se tačno prodaje

Prvi dokument ne mora odmah biti konačan ugovor. Dovoljno je napraviti popis imovine i prava koja ulaze u prodaju. Taj popis sprečava nesporazume.

• Primer: vlasnik kafića kaže da prodaje razrađen posao za 35.000 evra. Kupac treba da zna da li u cenu ulaze aparat za kafu, rashladne vitrine, stolovi, stolice, kasa, zalihe pića, Instagram nalog, naziv lokala, ugovor o zakupu i depozit kod zakupodavca.

Drugi korak: provera prodavca i firme

Kupac treba da proveri ko je prodavac i da li ima pravo da proda ono što nudi. Kod DOO firme proverava se APR, osnivački akt, vlasništvo udela, zastupnik i eventualna ograničenja. Kod preduzetnika se proveravaju podaci u APR-u, dugovi, ugovori i status delatnosti.

Kod poslovnog prostora dodatno se proverava da li je prodavac vlasnik ili zakupac. Ako se kupuje i lokal, treba proveriti nepokretnost, terete i ugovor.

Treći korak: provera finansija

Finansijska provera treba da pokaže koliko biznis zaista donosi. Kupac ne treba da se oslanja na usmenu procenu pazara ili slike prometa iz aplikacije.

Treba proveriti:

• promet po mesecima;
• troškove zakupa, radnika, dobavljača, marketinga i režija;
• PDV status;
• dugove prema dobavljačima;
• poreske obaveze;
• kredite, lizing, menice i garancije;
• zalihe koje stvarno postoje;
• opremu koja je otplaćena i opremu pod lizingom;
• sezonske oscilacije prihoda.

Na primer, restoran sa mesečnim prometom od 4.000.000 dinara ne mora biti profitabilan ako zakup, radnici, sirovine, dostava i porezi pojedu gotovo celu razliku. Kupca zanima dobit, stabilnost i rizik, a ne samo veliki promet.

Četvrti korak: provera ugovora i obaveza

Biznis zavisi od ugovora. Zakup prostora, dobavljači, franšiza, softver, dostavne platforme, ugovori sa zaposlenima i ugovori sa kupcima određuju da li posao nastavlja normalno posle promene vlasnika.

Kod svakog ugovora treba proveriti da li se prenosi na kupca, da li druga strana mora da da saglasnost i da li promena vlasnika firme pokreće pravo na raskid.

Peti korak: ugovor i isplata cene

Ugovor mora jasno da kaže šta je predmet prodaje, kolika je cena, kada se plaća, kada se predaje biznis, ko snosi obaveze nastale pre primopredaje i šta se dešava ako se naknadno otkrije dug.

Kod većih prodaja deo cene se isplaćuje odmah, a deo posle provere zaliha, prenosa ugovora, prelaska zaposlenih ili dostizanja dogovorenih rezultata. Taj mehanizam se ugovara da bi kupac bio zaštićen ako prodavac nije prikazao sve obaveze.

Šta ugovor o prodaji biznisa treba da sadrži?

Ugovor o prodaji biznisa mora biti precizniji od običnog kupoprodajnog ugovora za jednu stvar. Prodaje se poslovna celina, pa se ugovor piše prema onome što zaista ulazi u posao.

Osnovni elementi ugovora

Dobar ugovor treba da sadrži:

• podatke o prodavcu i kupcu;
• tačan opis predmeta prodaje;
• spisak opreme, robe, domena, naloga i ugovora;
• cenu i način plaćanja;
• datum primopredaje;
• pravila o dugovima i obavezama;
• izjave prodavca o tačnosti podataka;
• pravila o zaposlenima;
• pravila o zakupu ili prodaji lokala;
• prenos brenda, žiga, domena i autorskih prava;
• zabranu konkurencije, kada je dogovorena;
• odgovornost za skrivene obaveze;
• način rešavanja sporova.

Kod prodaje pojedinačne stvari može da pomogne logika iz kupoprodajnih ugovora, kao kod kupoprodajnog ugovora za auto, ali prodaja biznisa zahteva mnogo širi popis prava i obaveza.

Izjave i garancije prodavca

Prodavac treba da izjavi da je vlasnik onoga što prodaje, da oprema nije pod tuđim pravom, da su dugovi prikazani, da ne postoje skriveni sporovi i da se poslovni podaci dostavljeni kupcu zasnivaju na dokumentima.

Te izjave nisu formalnost. One kupcu daju osnov za zaštitu ako se kasnije otkrije dug prema dobavljaču, neplaćen porez, oprema pod lizingom ili nalog na platformi koji nije prenosiv.

Zabrana konkurencije

Kod razrađenih poslova kupac obično zahteva da prodavac ne otvori isti posao odmah preko puta ili da ne preuzme kupce koje je upravo prodao. Zabrana konkurencije treba da bude razumna po trajanju, teritoriji i delatnosti.

Primer: prodavac restorana prihvata da dve godine ne otvara restoran istog tipa u istom gradu i da ne preuzima zaposlene ili dobavljače iz prodatog sistema. Preširoka zabrana stvara rizik za spor, pa se piše pažljivo.

Prodaja kafića, restorana i lokala

Prodaja kafića i restorana deluje najjednostavnije jer se kupac nalazi pred vidljivim biznisom: prostor, stolovi, šank, kuhinja, aparat za kafu, inventar, radnici i gosti.

Kod ugostiteljskog objekta treba obratiti pažnju na:

• opremu i inventar;
• zalihe pića i hrane;
• zakup lokala ili vlasništvo nad lokalom;
• fiskalnu kasu i poslovni softver;
• ugovore sa dobavljačima;
• radnike;
• brend, naziv i društvene mreže;
• dozvole, saglasnosti i sanitarne uslove;
• odnos sa dostavnim platformama;
• reputaciju lokala.

Ako kupac kupuje samo opremu, cena je jedna. Ako kupuje opremu, zalihe, pravo da nastavi zakup, naziv, profile i razrađen promet, cena je druga.

Zakup lokala kao najveći rizik

Ako prodavac nije vlasnik lokala, kupac mora da dobije saglasnost zakupodavca ili da zaključi novi ugovor o zakupu. Bez toga kupac kupuje opremu, ali ne i mesto na kome posao radi.

Zakup treba proveriti posebno: trajanje ugovora, depozit, pravo prenosa, zabranu promene delatnosti, ulaganja u prostor, otkazni rok i dugove za kiriju.

Primer prodaje kafića

Prodavac nudi kafić za 28.000 evra. U cenu ulaze aparat za kafu, mlin, rashladne vitrine, stolovi, stolice, šank, sitan inventar, Instagram profil i zalihe pića na dan primopredaje. Lokal je u zakupu.

• Kupac treba da uradi sledeće: popis opreme sa serijskim brojevima gde postoje, procenu stanja opreme, proveru da li je zakup prenosiv, razgovor sa zakupodavcem, proveru dugova prema dobavljačima, proveru radnika i dogovor da se cena umanji ako se na dan predaje utvrdi manjak zaliha ili dug koji nije prijavljen.

Prodaja firme sa više radnji

Kod biznisa sa više radnji predmet prodaje postaje složeniji. Kupac ne kupuje samo inventar, već sistem: lokacije, menadžere, zaposlene, dobavljačke uslove, brend, procedure, zalihe, ugovore i podatke o prodaji po objektima.

Kod lanca prodavnica, pekara, salona ili maloprodaje proverava se svaka lokacija posebno. Jedna radnja može biti profitabilna, druga na ivici zatvaranja, treća vezana za nepovoljan zakup.

Kupac treba da dobije:

• promet i troškove po lokaciji;
• ugovore o zakupu za svaku radnju;
• spisak zaposlenih po lokaciji;
• spisak opreme po lokaciji;
• stanje zaliha po lokaciji;
• ugovore sa dobavljačima;
• podatke o dugovima, reklamacijama i sporovima;
• pravila korišćenja brenda i žiga;
• izveštaje iz fiskalnog sistema i knjigovodstva.

Kada biznis ima više radnji, jak brend, zaposlene, dugoročne ugovore i stabilne dobavljače, prodaja udela u firmi deluje jednostavnije. Firma nastavlja da postoji, pa se ugovori ne prekidaju samo zato što se promenio vlasnik udela.

Ipak, kupac tada preuzima i istoriju firme. Zbog toga se radi detaljna provera obaveza, sudskih postupaka, poreskog stanja, kredita, menica, ugovora o radu i ugovornih kazni.

Prodaja brenda

Prodaja brenda nije samo predaja logotipa i Instagram naloga. Brend obuhvata naziv, znak, vizuelni identitet, reputaciju, web domen, društvene mreže, bazu kupaca, sadržaj, ambalažu, fotografije i prava intelektualne svojine.

Da li je brend zaštićen žigom?

Zavod za intelektualnu svojinu vodi poslove koji se odnose na prava industrijske svojine, a Zakon o žigovima uređuje zaštitu znaka koji služi za razlikovanje robe ili usluga jednog lica od robe ili usluga drugog lica.

Ako žig postoji, treba proveriti ko je nosilac prava, za koje klase robe ili usluga je registrovan, da li traje zaštita i da li postoje licence ili sporovi. Prenos žiga se ne rešava samo ugovorom između strana, već se sprovodi i kroz odgovarajući postupak pred nadležnim organom.

Šta ako brend nije registrovan?

Ako žig nije registrovan, kupac preuzima veći rizik. Naziv se koristi u prometu, ali zaštita nije ista kao kod registrovanog žiga. Drugo lice možda već ima sličan žig, domen ili poslovno ime.

U toj situaciji kupac treba da proveri baze žigova, domen, društvene mreže, APR naziv i tržišnu upotrebu. Ugovor treba da sadrži izjavu prodavca da mu nije poznat spor oko naziva i da nije ustupio isto pravo drugom licu.

Prodaja online prodavnice

Online prodavnica se ne kupuje samo kroz sajt. Kupac preuzima tehnički sistem, sadržaj, ugovore, zalihe, dobavljače, naloge na platformama, domene, analitiku, reklamne naloge, društvene mreže i bazu kupaca, uz strogo poštovanje pravila o podacima o ličnosti.

Šta ulazi u prodaju online prodavnice?

Kod online prodavnice treba napraviti poseban popis digitalne imovine:

• domen i hosting;
• web sajt i pristup administraciji;
• kod, tema, dodaci i licence;
• fotografije, tekstovi i opisi proizvoda;
• nalozi na marketplace platformama;
• Google Analytics, Search Console i reklamni nalozi;
• društvene mreže;
• newsletter baza i CRM;
• ugovori sa kurirskim službama;
• ugovori sa dobavljačima;
• zalihe robe;
• politike privatnosti, uslovi kupovine i dokumentacija.

Kod digitalnog sadržaja treba proveriti autorska prava. Zakon o autorskom i srodnim pravima uređuje prava na autorska dela, što je važno za fotografije, tekstove, dizajn, softver, bazu podataka i druge elemente online prodavnice.

Podaci o kupcima nisu obična roba

Baza kupaca ne sme se tretirati kao običan fajl koji se samo pošalje novom vlasniku. Treba proveriti pravni osnov za obradu podataka, politiku privatnosti, saglasnosti za marketing i način obaveštavanja korisnika.

Kupac treba da zna da li preuzima samo istoriju narudžbina radi poslovne dokumentacije ili i aktivnu marketing bazu. To su dve različite stvari.

Primer prodaje online prodavnice

Prodavac nudi online prodavnicu kozmetike za 18.000 evra. U cenu ulaze domen, sajt, Instagram profil, TikTok nalog, zalihe robe, ugovor sa dobavljačem, fotografije proizvoda i mailing lista.

Kupac treba da proveri promet po mesecima, procenat reklamacija, marže, poreklo robe, ugovore sa dobavljačem, pravo korišćenja fotografija, prenos domena, vlasništvo naloga, reklamne troškove i pravila za korišćenje baze kupaca.

Prodaja biznisa koji uključuje lokal ili nepokretnost

Nekada se uz biznis prodaje i lokal. To menja ceo posao, jer se tada pored prodaje poslovanja rešava i promet nepokretnosti.

Ugovor o prodaji biznisa i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mogu biti povezani, ali nepokretnost zahteva posebnu proveru: vlasništvo, katastar, tereti, hipoteke, zabeležbe, upotrebna dozvola i poreske obaveze.

Šta se proverava kod lokala?

Kod lokala se proverava:

• vlasnik u katastru;
• površina i namena prostora;
• hipoteke i zabeležbe;
• građevinska i upotrebna dokumentacija;
• dugovi za komunalije;
• da li prostor odgovara delatnosti;
• da li postoje ograničenja za radno vreme, buku, ventilaciju ili baštu.

Ako se kupuje lokal, ugovor se overava u formi koja važi za promet nepokretnosti. Detalje o elementima takvog ugovora možete videti u vodiču za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.

Porezi i PDV kod prodaje biznisa

Poreski deo zavisi od modela prodaje. Prodaja opreme, robe, udela, nepokretnosti, žiga ili celokupne imovine ne tretira se isto.

Poreska uprava u objašnjenju o PDV-u navodi da se PDV ne plaća, odnosno da se ne smatra prometom dobara i usluga, prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ako je sticalac poreski obveznik i ako nastavi da obavlja istu delatnost. Opšta pravila nalaze se na strani Poreske uprave o PDV-u.

To ne znači da svaka prodaja biznisa automatski prolazi bez PDV-a. Treba proveriti ko prodaje, šta se prodaje, da li je prodavac u PDV-u, da li kupac nastavlja delatnost i da li se prenosi celina ili pojedinačna imovina.

Kapitalna dobit i prodaja udela

Kada fizičko lice prodaje udeo u firmi, javlja se pitanje kapitalnog dobitka. Kada pravno lice prodaje imovinu ili udeo, poreski tretman zavisi od statusa prodavca, knjigovodstvene vrednosti, prodajne cene i drugih okolnosti.

Zbog toga se pre potpisivanja ne proverava samo ugovor. Knjigovođa ili poreski savetnik treba da izračuna poreske posledice po prodavca i kupca.

Kako se određuje cena biznisa?

Cena biznisa nije zbir stolova, računara, zaliha i opreme. Kupac plaća ono što mu donosi korist posle preuzimanja: dobit, lokaciju, kupce, brend, ugovore, sistem i vreme koje štedi jer ne počinje od nule.

Tri jednostavna pristupa proceni

U manjim poslovima najčešće se kombinuju tri pristupa:

• imovinski pristup, koliko vrede oprema, roba, vozila, alati i druga sredstva;
• prihodni pristup, koliko biznis zarađuje posle troškova;
• tržišni pristup, za koliko se prodaju slični poslovi u istoj delatnosti.

Primer: salon ima opremu vrednu 8.000 evra i zalihe od 2.000 evra. Prosečna mesečna dobit posle svih troškova iznosi 1.500 evra. Ako kupac plaća samo opremu, cena je blizu 10.000 evra. Ako plaća razrađen salon sa klijentima, radnicama, zakupom i brendom, cena je veća.

Šta obara cenu?

Cenu obaraju neuređeni papiri, slab zakup, zavisnost od prodavca, dugovi, loši odnosi sa dobavljačima, nestabilan promet, neregulisani radnici, oprema bez dokaza o vlasništvu i brend koji nije zaštićen.

Šta podiže cenu?

Cenu podižu stabilna dobit, dugoročni zakup, dobra lokacija, registrovan žig, jasni ugovori, uredne poreske obaveze, standardizovan rad, pouzdani zaposleni, ponovljene kupovine i sistem koji ne zavisi od jednog čoveka.

Šta kupac mora da proveri pre potpisivanja?

Kupac treba da proveri poslovanje kao da sutra preuzima sve probleme. Prodavac treba da dostavi dokumenta, a ne samo objašnjenja.

Dokumenta koja kupac treba da dobije

• izvod iz APR-a;
• osnivački akt i odluke društva, kod DOO firme;
• finansijske izveštaje;
• poreske kartice i potvrde o obavezama, kada su dostupne;
• ugovore sa dobavljačima i kupcima;
• ugovor o zakupu;
• spisak zaposlenih i ugovore o radu;
• spisak opreme i zaliha;
• dokaze o vlasništvu nad opremom;
• dokaze o žigu, domenu, sajtu i nalozima;
• pregled sporova, reklamacija i dugova;
• knjigovodstvene podatke o prometu i dobiti.

Najveći znaci za oprez

Posebno treba zastati kada prodavac odbija da pokaže knjigovodstvene podatke, kada promet prikazuje samo usmeno, kada zakup ističe za nekoliko meseci, kada oprema nema dokaz o vlasništvu, kada firma ima blokade ili dugove, kada radnici nisu uredno prijavljeni ili kada se brend koristi bez jasnog prava.

Šta prodavac treba da pripremi?

Prodavac koji želi bolju cenu treba da pripremi biznis za prodaju. Uredna dokumentacija ubrzava dogovor i smanjuje prostor za obaranje cene.

Priprema pre oglašavanja

Pre oglašavanja treba srediti:

• knjigovodstvene izveštaje;
• spisak opreme i zaliha;
• ugovor o zakupu;
• stanje dugova;
• odnose sa zaposlenima;
• prenose naloga i domena;
• dokaze o pravu na brend;
• ugovore sa dobavljačima;
• opis poslovnih procedura.

Biznis koji ima uredan popis imovine, jasne prihode i rešene ugovore prodaje se lakše od posla kod koga kupac mora sam da otkriva osnovne podatke.

Najčešći modeli isplate

Cena se ne mora uvek platiti odjednom. Kod manjih prodaja opreme plaćanje je jednostavnije. Kod većih poslova koriste se faze.

Isplata odmah

Koristi se kod prodaje opreme, zaliha ili manjeg posla gde je rizik manji. Kupac plaća cenu, prodavac predaje imovinu, potpisuje se zapisnik o primopredaji.

Kapara i ostatak na primopredaji

Kupac plaća kaparu da bi rezervisao dogovor, a ostatak plaća kada se završe provere, prenese zakup, popišu zalihe i predaju pristupi. Kapara mora biti jasno uređena ugovorom.

Deo cene posle preuzimanja

Kod većih biznisa deo cene ostaje za kasnije. Na primer, 70% se plaća na dan prenosa, a 30% posle tri meseca ako se potvrdi da nema skrivenih dugova i da su preneti ugovori sa kupcima.

Isplata vezana za rezultate

Kod online prodavnica, agencija i uslužnih biznisa deo cene vezuje se za rezultate posle prodaje. To se radi kada kupac plaća očekivanu dobit, a ne samo postojeću imovinu.

Posebne vrste biznisa i šta se kod njih proverava?

Kafići i restorani

Najvažnije su lokacija, zakup, oprema, zalihe, dozvole, radnici, dobavljači, fiskalni promet i reputacija. Bez sigurnog zakupa nema sigurnog preuzimanja.

Frizerski i kozmetički saloni

Proveravaju se oprema, zakup, zaposleni, baza klijenata, društvene mreže, zakazivanja, kartoni klijenata i dozvole za pojedine tretmane. Kod salona je posebno važno da klijenti ne odlaze čim prodavac izađe iz posla.

Maloprodaja

Proveravaju se zalihe, dobavljači, marže, rokovi plaćanja, lokacija, kase, reklamacije, sezonska roba i roba koja se sporo prodaje. Zalihe se popisuju na dan primopredaje.

Proizvodnja

Proveravaju se mašine, servisna istorija, radnici, dobavljači, kupci, standardi, dozvole, prostor, zalihe sirovina i ugovorne obaveze prema kupcima.

Online prodavnica

Proveravaju se domen, sajt, hosting, platforma, zalihe, dobavljači, marže, reklamni nalozi, društvene mreže, baza kupaca, autorska prava i pravila o podacima o ličnosti.

Agencija ili uslužni biznis

Proveravaju se ugovori sa klijentima, rokovi, tim, baze, autorska prava, softver, procesi i zavisnost od osnivača. Ako su klijenti vezani samo za prodavca lično, kupac plaća veći rizik.

Primer složenije prodaje biznisa

Firma prodaje lanac od četiri prodavnice zdrave hrane. Kupac kupuje 100% udela u DOO. Firma ima zaposlene, ugovore sa dobavljačima, registrovan žig, zalihe, zakup za sve lokacije i online prodavnicu.

Kupac treba da proveri svaku lokaciju posebno, poreske obaveze, ugovore o radu, zakup, dobavljače, stanje zaliha, sudske sporove, žig, domene, softver, reklamacije i obaveze prema bankama. Deo cene može se zadržati šest meseci radi zaštite od skrivenih obaveza.

Promena vlasnika udela registruje se u APR-u, a ugovor treba da sadrži izjave prodavca o dugovima, sporovima, poreskom stanju, zaposlenima, žigu, ugovorima i tačnosti finansijskih podataka.

Najčešće greške kod prodaje biznisa

• kupac plaća kaparu pre provere zakupa;
• ugovor ne navodi tačan spisak opreme;
• prodaja se dogovori bez provere dugova;
• brend se preuzima bez provere žiga;
• domen i društvene mreže ostanu na prodavcu;
• kupac ne proveri da li su ugovori prenosivi;
• zalihe se procene usmeno;
• radnici se zanemare do dana primopredaje;
• ne proveri se PDV tretman;
• prodavac odmah otvori isti posao i preuzme kupce.

Zaključak

Prodaja biznisa mora početi jasnim odgovorom na jedno pitanje: šta se tačno prodaje. Oprema, zakup, zalihe, firma, udeo, brend, domen, društvene mreže, ugovori i baza kupaca nisu ista pravna stvar.

Za manje poslove, kao što su kafići, restorani, saloni i radionice, najvažnije je precizno popisati opremu, proveriti zakup, zalihe, dugove i dogovoriti primopredaju. Za veće sisteme, brendove, online prodavnice i firme sa više radnji, neophodna je dublja provera: APR, poreske obaveze, ugovori, zaposleni, žigovi, domeni, autorska prava, finansije i skriveni rizici.

Kupac treba da plati tek kada zna šta dobija i šta ne dobija. Prodavac treba da pripremi dokumente pre pregovora, jer uredan biznis postiže bolju cenu. Kod ozbiljne prodaje u postupak treba uključiti knjigovođu, advokata i po potrebi poreskog savetnika, naročito kada se prodaje udeo u firmi, nepokretnost, brend ili online prodavnica sa bazom kupaca.

Informacije u ovom tekstu imaju informativni karakter i ne predstavljaju pravni ili poreski savet. Pre potpisivanja ugovora proverite konkretan model prodaje, dokumentaciju, poreski tretman i odgovornost za obaveze koje postoje pre primopredaje.