Opšte punomoćje se najčešće traži kada neko treba da obavi posao umesto vas, a vi nemate vremena ili ne možete lično da odete.
U praksi se koristi za podizanje dokumenata, podnošenje zahteva, preuzimanje rešenja i druge administrativne radnje. Ipak, greške u tekstu punomoćja i pogrešna overa često dovode do toga da institucija dokument odbije na šalteru.
U ovom vodiču objašnjavamo šta tačno znači opšte punomoćje, gde možete da dođete do obrasca, kako se pravilno popunjava i kada je potrebna overa kod notara.
Šta je opšte punomoćje?
Opšte punomoćje predstavlja pisani dokument kojim jedna osoba ovlašćuje drugu osobu da je zastupa u uobičajenim pravnim i administrativnim poslovima. U praksi to znači da punomoćnik može da ide umesto punodavca i da pred institucijama završava poslove koji se ponavljaju i spadaju u rutinu.
Naziv opšte često zbunjuje. Ne znači dozvolu za sve. Znači širi obim u odnosu na posebno punomoćje, ali i dalje važi pravilo da sadržaj mora biti jasan.
Što je tekst precizniji, manja je šansa da službenik odbije dokument zbog nejasnoće.
Bitni elementi koje opšte punomoćje mora da ima
- tačni podaci o punodavcu i punomoćniku
- jasno nabrojane radnje koje se dozvoljavaju
- mesto i datum
- potpis punodavca
- overa, kada postupak to traži
Kada se koristi opšte punomoćje?
View this post on Instagram
Opšte punomoćje se koristi kada punodavac ne može lično da prisustvuje, ili kada želi da jedna osoba redovno obavlja administrativne poslove u njegovo ime.
Najčešći primeri dolaze iz svakodnevnog života, gde se gubi vreme na šaltere, rokove i papire.
Najčešći razlozi
- boravak u inostranstvu ili rad u drugom gradu
- bolest ili otežano kretanje
- manjak vremena
- potreba da jedan član porodice ili knjigovođa završava administraciju
Podizanje penzije je jedan od najčešćih razloga za opšte punomoćje gde uglavnom supružnici jedno drugom daju ovlašćenje da podižu penzije.
Tipične situacije gde opšte punomoćje pomaže
- preuzimanje potvrda, uverenja i rešenja
- podnošenje zahteva u opštini i drugim službama
- završavanje obaveza kod javnih preduzeća
- pribavljanje dokumentacije potrebne za dalje postupke
Važna napomena: banke, sudovi i katastar često imaju stroža pravila. Čak i kada opšte punomoćje deluje uredno, služba može da traži preciznije ovlašćenje za konkretnu radnju.
Šta opšte punomoćje obuhvata, a šta ne?
Opšte punomoćje obuhvata uobičajene poslove, ali granicu postavlja tekst. Najbolje prolaze punomoćja gde radnje pišu jasno, kao spisak, bez opštih formulacija.
Šta najčešće prolazi?
- podnošenje zahteva i prijava
- preuzimanje dokumenata i rešenja
- davanje izjava u administrativnim postupcima
- potpisivanje prateće dokumentacije vezane za konkretan postupak
Šta ne prolazi bez posebnog punomoćja?
- prodaja ili kupovina stana ili kuće
- prodaja vozila i radnje koje menjaju vlasništvo
- podizanje većih suma novca i upravljanje računima
- kreditna zaduženja, jemstva i garancije
- radnje koje nose ozbiljne imovinske posledice
Što su posledice veće, to institucije traže precizniji dokument. Zbog toga opšte punomoćje može da bude odličan alat za svakodnevne stvari, ali za imovinu i novac se obično traži posebno, ciljano napisano ovlašćenje.
Gde se uzima obrazac za opšte punomoćje?
U Srbiji ne postoji jedinstven državni obrazac za opšte punomoćje. Dokument može da se napiše u slobodnoj formi, a institucije u praksi gledaju sadržaj, jasnoću i uredne podatke. Postoje tri osnovna rešenja za ovaj obrazacČ
- samostalno sastavljanje teksta u Wordu ili na papiru
- priprema preko advokata
- priprema u kancelariji notara, posebno kada treba veća sigurnost ili širi obim
Šta se najčešće prihvata na šalteru?
- kratak tekst na jednoj strani
- tačni lični podaci za punodavca i punomoćnika
- jasno nabrojane radnje koje se dozvoljavaju
- datum i mesto
- potpis, uz overu kada je potrebna
Kada tekst treba da pripremi advokat ili notar?
- kod poslova koji uključuju imovinu ili veće iznose novca
- kada su u pitanju postupci pred sudom ili katastrom
- u situacijama gde postoji rizik spora ili zloupotrebe
Kako se popunjava opšte punomoćje korak po korak?
Cilj ostaje da dokument bude čitljiv i precizan, tako da službenik odmah vidi ko koga ovlašćuje i za koje radnje.
Korak 1 – Podaci o punodavcu
- ime i prezime
- adresa prebivališta
- broj lične karte ili pasoša
- organ koji je izdao dokument
- po potrebi telefon i e pošta
Korak 2 – Podaci o punomoćniku
- ime i prezime
- adresa prebivališta
- broj lične karte ili pasoša
- po potrebi telefon i e pošta
Korak 3 – Opis ovlašćenja
- podnošenje zahteva pred institucijama koje navedeš
- preuzimanje dokumenata, uverenja, potvrda i rešenja
- davanje izjava u administrativnim postupcima
- potpisivanje prateće dokumentacije koja je neposredno vezana za navedene radnje
Korak 4 – Datum i mesto
- upiši mesto sastavljanja
- upiši datum sastavljanja
Korak 5 – Potpis
- potpis ide na kraju
- ako se overava, potpis se stavlja pred notarom
Napomena
Za banku, katastar ili sud često prolazi samo preciznije i uže definisano ovlašćenje, pa tekst treba prilagoditi tačnoj radnji.
Da li je potrebna overa i gde se vrši?
Za većinu postupaka pred institucijama u Srbiji, overa potpisa je standard. Bez overe dokument često bude odbijen, posebno kada se radi o dokumentima, novcu ili radnjama koje nose pravne posledice.
Gde se overava?
Kod notara, overa potpisa.
Šta poneti kod notara?
- lična karta ili pasoš
- pripremljen tekst punomoćja
- dodatni primerci ako punomoćje ide na više mesta
Šta notar radi?
- proverava identitet
- potvrđuje da je potpis stavljen pred notarom
- overava primerak ili primerke
Kada opšte punomoćje nije dovoljno?
- banke često traže sopstveni obrazac ili posebno ovlašćenje za tačno određenu radnju
- kod nepokretnosti se skoro uvek traži posebno punomoćje sa izričitim ovlašćenjima i strožom formom
Koliko važi opšte punomoćje?
Opšte punomoćje može da važi onoliko dugo koliko piše u dokumentu. Ako rok nije naveden, važi do opoziva.
U praksi, deo institucija obraća pažnju na starost dokumenta, posebno kada postupak uključuje novac ili veće pravne posledice, pa novije punomoćje često prolazi lakše.
Najčešći rokovi važenja
- bez roka, važi do opoziva
- sa rokom, na primer 30 dana, 6 meseci ili godinu dana
- do završetka određenog posla, ako je tako napisano
Preporuka
- za jednokratne administrativne poslove, rok od nekoliko nedelja ili meseci smanjuje rizik
- za stalno administrativno zastupanje, duži rok ima smisla, uz jasna ograničenja u tekstu
Važna napomena
Punomoćje prestaje i kada punodavac ili punomoćnik više ne može da učestvuje u pravnim radnjama, na primer zbog smrti ili gubitka poslovne sposobnosti
Kako se opoziva opšte punomoćje?
Opoziv znači prestanak ovlašćenja. Punodavac može opozvati opšte punomoćje u bilo kom trenutku.
Najbolje rešenje je da opoziv bude u pisanom obliku, a kod osetljivijih situacija i overen, kako bi institucije imale jasan dokaz.
Kako izgleda opoziv?
- piše se izjava o opozivu punomoćja
- navode se podaci punodavca i punomoćnika
- navodi se datum punomoćja koje se opoziva, po mogućnosti i broj overe ako postoji
- stavlja se datum i potpis
Šta dalje raditi posle opoziva?
- obavestiti institucije gde je punomoćje ranije korišćeno
- tražiti povraćaj originala ako ga punomoćnik ima
- po potrebi overiti opoziv kod notara
Najčešće greške kod opšteg punomoćja
Najviše problema nastaje zbog sitnica koje deluju nebitno, ali službenicima predstavljaju razlog za odbijanje.
Drugi izvor problema su očekivanja da opšte punomoćje pokrije radnje koje u praksi traže posebno ovlašćenje.
Greške koje se najčešće ponavljaju
- pogrešan ili nepotpun broj lične karte ili pasoša
- izostavljen organ koji je izdao dokument
- izostavljen datum ili mesto sastavljanja
- nečitak potpis
- preširoka formulacija umesto konkretnog nabrajanja radnji
- punomoćje bez overe kada institucija traži overu
- pokušaj upotrebe opšteg punomoćja za bankarske radnje bez preciznog ovlašćenja
Razlika između opšteg i posebnog punomoćja
Opšte punomoćje pokriva širi krug uobičajenih poslova. Posebno punomoćje pokriva jednu konkretnu radnju ili usko definisan skup radnji.
Posebno punomoćje se traži kada posledice radnje imaju veću težinu.
Opšte punomoćje, najčešće situacije
- administrativni poslovi
- preuzimanje dokumenata i rešenja
- podnošenje zahteva
Posebno punomoćje, najčešće situacije
- prodaja ili kupovina nepokretnosti
- prodaja vozila i prenos vlasništva
- podizanje većih suma novca
- kreditna zaduženja i jemstva
- zastupanje u konkretnim sudskim postupcima sa preciznim ovlašćenjima
Zaključak
Opšte punomoćje pomaže kada treba da neko umesto vas završi uobičajene administrativne poslove. Da bi dokument prošao bez problema, tekst treba da bude kratak, jasan i precizan, sa tačnim podacima i nabrojanim ovlašćenjima.
Pre upotrebe proverite sledeće:
- da li opis ovlašćenja pokriva tačno radnju koja se tog dana obavlja
- da li institucija traži overu kod notara
- da li institucija ima sopstveni obrazac ili traži posebno punomoćje
Za poslove sa većim posledicama, posebno kada su uključeni banka, sud, katastar, nepokretnosti ili veći novac, opšte punomoćje često ne bude dovoljno. U tim slučajevima se koristi posebno punomoćje, sa izričito navedenim ovlašćenjima i formom koju institucija prihvata.