Ugovor o pozajmici predstavlja pravni posao kojim se jedna strana obavezuje da drugoj strani preda određeni iznos novca ili drugu zamenljivu stvar, dok se druga strana obavezuje da primljeno vrati u ugovorenom roku i pod utvrđenim uslovima.
Ovim ugovorom uređuju se iznos obaveze, rok vraćanja, način ispunjenja i eventualna naknada po osnovu korišćenja sredstava. Jasno definisan sadržaj može da smanji rizik od nesporazuma i olakša ostvarivanje prava u slučaju spora između ugovornih strana.
Ovde možete preuzeti obrazac za ugovor o pozajmici.
Ugovorne strane i osnovni podaci
Ugovor o pozajmici treba da sadrži potpune identifikacione podatke zajmodavca i zajmoprimca. U Zakonu o obligacionim odnosima za ovaj pravni odnos koristi se izraz ugovor o zajmu, a ugovorne strane mogu biti fizička i pravna lica.
Bez tačnih podataka o stranama može da se oteža dokazivanje ko je predao sredstva, ko ih je primio i prema kome postoji obaveza vraćanja. Zato se podaci ne unose okvirno, već precizno, prema ličnom dokumentu ili registracionim podacima pravnog lica.
Podaci koje treba uneti
Za fizičko lice navode se:
- ime i prezime
- adresa prebivališta
- JMBG
- broj lične karte ili pasoša
- kontakt podaci, ako ugovorne strane žele da ih navedu
Za pravno lice navode se:
- puno poslovno ime
- sedište
- PIB
- matični broj
- ime, prezime i funkcija zakonskog zastupnika
- podaci iz registra, ako se ugovor zaključuje u poslovnom odnosu
Podaci treba da budu isti kao u zvaničnim dokumentima. Kod pravnih lica posebno treba proveriti ko ima ovlašćenje za potpisivanje ugovora, jer potpis lica bez ovlašćenja može da otvori dodatna pitanja u slučaju spora.
Predmet i iznos pozajmice
Predmet pozajmice mora biti određen tako da nema prostora za različito tumačenje.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, zajmodavac predaje zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac vraća istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.
Kada se daje novac, u ugovoru treba navesti tačan iznos, valutu i način predaje sredstava. Iznos se piše brojkama i slovima, jer se time smanjuje rizik od greške ili naknadnog osporavanja.
Stavke koje treba precizirati
Kod novčane pozajmice u ugovor treba uneti:
- iznos pozajmice
- valutu
- datum predaje sredstava
- način predaje, uplatom na račun ili gotovinski
- broj računa, ako se sredstva prenose preko banke
- potvrdu prijema, ako se sredstva predaju u gotovini
Kod gotovinske predaje poželjno je da ugovor sadrži formulaciju da je zajmoprimac primio iznos na dan potpisivanja ugovora. Kod uplate na račun, dokaz može biti bankarski izvod ili potvrda o izvršenom plaćanju.
Rok i način vraćanja
Rok vraćanja treba odrediti konkretnim datumom ili jasnim planom otplate.
Zajmoprimac je dužan da vrati pozajmicu u ugovorenom roku. Kada rok nije ugovoren i ne može da se utvrdi iz okolnosti, zajam se vraća po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca od zahteva zajmodavca za vraćanje.
Ugovor treba da poveže rok, iznos i način vraćanja. Time se tačno utvrđuje kada obaveza dospeva i na koji način zajmoprimac treba da je ispuni.
Jednokratno vraćanje i vraćanje u ratama
Kod jednokratnog vraćanja navodi se datum do kog ceo iznos mora biti vraćen.
Kod vraćanja u ratama treba navesti:
- broj rata
- iznos svake rate
- datum dospeća svake rate
- način uplate
- posledicu kašnjenja sa jednom ili više rata
Način vraćanja može biti uplata na bankovni račun ili gotovinska isplata uz pisanu potvrdu. Bankarski prenos ostavlja jasniji dokaz o izvršenju obaveze.
Kod gotovine treba sačiniti potvrdu o prijemu svake uplate, posebno ako se dug vraća u više delova.
Kamata i dodatni uslovi
Pozajmica može biti ugovorena bez kamate ili sa kamatom. Zakon predviđa da zajmoprimac može da se obaveže da, pored glavnice, duguje i kamatu.
Kod ugovora u privredi kamata se duguje i kada nije posebno ugovorena.
Kada se kamata ugovara, potrebno je precizno navesti kamatnu stopu, period obračuna i trenutak dospeća. Neodređena formulacija može da izazove spor oko ukupnog iznosa koji se vraća.
Šta treba odrediti kod kamate
U odredbi o kamati treba navesti:
- da li se pozajmica daje sa kamatom ili bez kamate
- procenat kamate
- da li se kamata obračunava mesečno ili godišnje
- od kog datuma teče kamata
- kada kamata dospeva za plaćanje
- da li se plaća zajedno sa glavnicom ili odvojeno
Kod ugovorne kamate između fizičkih lica postoje zakonska ograničenja. Zakon o obligacionim odnosima propisuje da stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju. Ako je ugovorena viša kamata od dozvoljene, primenjuje se najveća dozvoljena stopa.
Zatezna kamata odnosi se na kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze.
Obračunava se za dane docnje, a Narodna banka Srbije objavljuje stope koje se primenjuju prema Zakonu o zateznoj kamati.
Za dinarske obaveze, prema objavljenim podacima NBS, stopa zatezne kamate iznosi 13,75% godišnje i važi od 13. septembra 2024.
Ugovor o pozajmici i dokaz o isplati
Ugovor treba da razdvoji dve stvari: postojanje obaveze i dokaz da su sredstva zaista predata.
Sam tekst ugovora pokazuje šta su strane ugovorile, ali dokaz o isplati potvrđuje da je zajmoprimac primio novac i da obaveza vraćanja može da se veže za konkretan iznos, datum i način predaje.
Kod novčane pozajmice najbolje je da se u ugovoru navede da li je novac predat pre potpisivanja, na dan potpisivanja ili će biti isplaćen naknadno.
Zakon o obligacionim odnosima kod zajma polazi od toga da zajmodavac predaje određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac vraća istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.
Dokazi koje treba sačuvati
Kod uplate preko računa dokaz može biti izvod banke, nalog za prenos ili potvrda o izvršenom plaćanju. Kod gotovinske predaje treba sačiniti posebnu potvrdu ili u sam ugovor uneti jasnu izjavu da je zajmoprimac primio novac.
Korisno je da dokumentacija sadrži:
- datum predaje novca
- tačan iznos i valutu
- način predaje sredstava
- broj računa, ako je izvršena uplata
- izjavu zajmoprimca da je novac primio
- potpis zajmoprimca na ugovoru ili posebnoj potvrdi
Ako se novac predaje u gotovini, formulacija treba da bude direktna: zajmoprimac potvrđuje da je na dan potpisivanja ugovora primio iznos naveden u ugovoru. Time se smanjuje prostor za kasnije osporavanje isplate.
Posledice kašnjenja
Kašnjenje nastaje kada zajmoprimac ne vrati pozajmicu u roku koji je ugovoren. Ako rok nije ugovoren, dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno, pismeno, vansudskom opomenom ili pokretanjem postupka za ispunjenje obaveze.
U ugovoru treba precizno napisati šta se dešava ako zajmoprimac ne vrati dug na vreme. Bez takve odredbe, poverilac i dalje može imati zakonsku zaštitu, ali se postupak može zakomplikovati zbog dokazivanja roka, dospelosti i iznosa potraživanja.
Šta ugovor treba da predvidi
Odredba o kašnjenju treba da bude kratka, jasna i povezana sa rokom vraćanja. Može da obuhvati:
- datum od kog zajmoprimac kasni
- pravo zajmodavca na zakonsku zateznu kamatu
- obavezu plaćanja troškova opomene, ako se ugovara
- mogućnost pokretanja sudskog ili izvršnog postupka
- dospelost celog preostalog duga ako se kasni sa ratama
Kod novčanih obaveza zatezna kamata se vezuje za period docnje. Zakon o zateznoj kamati uređuje ovu oblast, a Narodna banka Srbije objavljuje stope zatezne kamate koje se primenjuju prema tom zakonu.
Ako se pozajmica vraća u ratama, ugovor može da sadrži odredbu da kašnjenje sa jednom ili više rata dovodi do dospelosti celog preostalog iznosa.
Ta odredba mora biti precizno napisana, jer od nje zavisi da li zajmodavac može odmah da zahteva ceo dug ili samo dospelu ratu.
Overa ugovora
Overa ugovora povećava dokaznu snagu dokumenta, ali treba razlikovati overu potpisa, solemnizaciju i javnobeležnički zapis.
Overa potpisa potvrđuje identitet lica koje je potpisalo ispravu, dok solemnizacija znači da javni beležnik potvrđuje privatnu ispravu i stavlja solemnizacionu klauzulu.
Zakon o javnom beležništvu posebno uređuje vrste javnobeležničkih isprava i navodi da javnobeležnička isprava ima snagu javne isprave kada su ispunjeni propisani uslovi.
Za ugovor o zajmu novca između fizičkih lica posebno je važan prag od 10.000 evra.
Prema Zakonu o javnom beležništvu, ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan solemnizacije, zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave.
Overa ili solemnizacija posebno su korisne kada je iznos veći, kada se novac predaje u gotovini, kada se ugovara vraćanje u ratama ili kada ugovorne strane žele jači dokaz o sadržaju ugovora.
Kod većih pozajmica treba razmotriti:
- da li je dovoljna overa potpisa
- da li je potrebna solemnizacija
- da li ugovor treba da sadrži izvršnu klauzulu
- da li su rok, iznos i obaveza vraćanja dovoljno precizni
- da li ugovor sadrži jasnu izjavu o neposrednom izvršenju
Javnobeležnički zapis može imati snagu izvršne isprave ako sadrži određenu obavezu i izričitu izjavu obavezanog lica da se, po dospelosti obaveze, može neposredno sprovesti prinudno izvršenje.
Isto dejstvo može imati i solemnizovana privatna isprava ako ispunjava zakonske uslove.
To je važno za zajmodavca jer, kod pravilno sastavljene isprave sa izvršnom klauzulom, naplata može da ide kroz izvršni postupak, bez prethodnog vođenja parnice o samom dugu.
Izvršna isprava mora da sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku, kao i predmet, vrstu i obim obaveze.
Rešavanje sporova
Sporovi kod pozajmice najčešće nastaju zbog nejasnog roka vraćanja, osporavanja isplate, neprecizno ugovorene kamate ili nedostatka dokaza o delimičnom vraćanju.
Zbog toga ugovor treba da predvidi šta se dešava ako zajmoprimac ne ispuni obavezu u roku.
Prvi korak obično je pisana opomena. Opomena treba da sadrži podatke o ugovoru, iznos duga, rok za plaćanje i posledice ako obaveza ostane neizmirena.
Ako rok vraćanja nije određen, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da zajmoprimac vraća zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca od zahteva zajmodavca za vraćanje.
Šta ugovor treba da predvidi?
Odredba o rešavanju sporova treba da bude kratka, precizna i upotrebljiva. U njoj je korisno navesti:
- obavezu slanja pisane opomene pre pokretanja postupka
- rok za dobrovoljno ispunjenje posle opomene
- nadležni sud, ako se strane o tome dogovore
- pravo na naplatu glavnice, kamate i troškova postupka
- način dokazivanja uplata i delimičnog vraćanja
Ako se ugovara nadležnost suda, treba voditi računa o pravilima parničnog postupka. Sporazum o mesnoj nadležnosti mora biti u pisanom obliku, odnosi se na konkretan pravni odnos i proizvodi dejstvo samo ako je izabrani sud stvarno nadležan.
Kada se ide u parnicu, a kada u izvršenje?
Ako ugovor nema snagu izvršne isprave, zajmodavac najčešće mora prvo da dokazuje potraživanje u parničnom postupku. U tom postupku se utvrđuje postojanje duga, iznos obaveze, dospelost i eventualna kamata.
Ako ugovor ima oblik javnobeležničke isprave sa uslovima za neposredno izvršenje, naplata može da ide kroz izvršni postupak. Zakon o izvršenju i obezbeđenju navodi javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave, a izvršna isprava treba da sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku, kao i predmet, vrstu i obim obaveze.
Zbog toga je kod većih iznosa važno unapred odlučiti da li je dovoljan običan pisani ugovor ili je potrebno sastaviti ispravu koja može da olakša naplatu. Precizan ugovor, dokaz o isplati i jasno određen rok vraćanja najviše utiču na položaj zajmodavca ako dođe do spora.
Zaključak
Ugovor o pozajmici treba da bude sastavljen precizno, sa jasno navedenim podacima o ugovornim stranama, iznosom pozajmice, rokom vraćanja, načinom isplate i uslovima pod kojima se novac vraća. Svaka nejasna ili nepotpuna odredba može da oteža dokazivanje obaveze, naročito ako dođe do kašnjenja, spora ili potrebe za naplatom duga.
Posebnu pažnju treba obratiti na dokaz o isplati, ugovorenu kamatu, eventualnu zateznu kamatu i oblik ugovora. Kod većih iznosa, kao i kod odnosa u kojima postoji veći rizik od spora, overa ili solemnizacija mogu da pruže dodatnu pravnu sigurnost.
Dobro sastavljen ugovor o pozajmici ne služi samo kao potvrda dogovora, već kao dokument koji jasno uređuje prava i obaveze obe strane. Zbog toga je pre potpisivanja potrebno proveriti sve podatke, uslove vraćanja i prateće dokaze, kako bi ugovor mogao da se koristi kao pouzdan osnov za zaštitu potraživanja.
