Predložene izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru donose niz novih ovlašćenja za inspekcije, ali i nova prekršajna pravila za ponašanje tokom nadzora.
U tekstu nacrta, koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo u okviru javnih konsultacija, navedeno je da preduzetnik može biti kažnjen sa 60.000 dinara ako vređanjem, pretnjom ili drskim ponašanjem ne poštuje integritet i službeno svojstvo inspektora.
Za fizičko lice predviđena je kazna od 50.000 dinara, a isti iznos stoji i za odgovorno lice u pravnom licu.
Ministarstvo je 6. aprila objavilo da je Posebna radna grupa pripremila radnu verziju nacrta i pregled odredaba koje se menjaju, uz obrazloženje da dosadašnja primena zakona i praksa na terenu ukazuju na potrebu za novim rešenjima.
U obrazloženju se posebno izdvajaju postupanje po predstavkama građana i privrede, kao i obavezna upotreba sistema e-Inspektor. Javne konsultacije, prema objavi ministarstva, traju sedam dana.
Kazna od 60.000 dinara nije opšta, već vezana za postupak nadzora
U nacrtu jasno stoji da se kazna odnosi na ponašanje prema inspektoru tokom inspekcijskog postupka.
Formulacija u dokumentu navodi vređanje, pretnju ili drsko ponašanje kojim se ne poštuje integritet i službeno svojstvo inspektora.
Za fizičko lice predviđena je fiksna kazna od 50.000 dinara, dok je za preduzetnika propisan iznos od 60.000 dinara. Za odgovorno lice kod nadziranog subjekta, pravnog lica, propisana je kazna od 50.000 dinara.
Nacrt predviđa i važan proceduralni korak pre izricanja sankcije.
Inspektor je ovlašćen da izda prekršajni nalog, ali tek pošto prethodno upozori lice na kažnjivo ponašanje.
Ako lice i posle upozorenja nastavi sa takvim ponašanjem, inspektor izdaje prekršajni nalog.
Ista je predviđeno i za treće lice koje se nađe u postupku nadzora i na isti način vređa ili ometa inspektora, za šta je takođe propisana kazna od 50.000 dinara.
Šira ovlašćenja za inspekcije
Kaznene odredbe samo su jedan deo paketa izmena. U nacrtu je navedeno i da rukovodilac inspekcije može zaključkom da odredi prinudno otvaranje objekta radi vršenja nadzora i angažuje stručne službe i stručna lica kada je to potrebno da bi se obezbedio pristup prostorijama.
Reč je o novini koja daje dodatni alat u situacijama kada se nadzor otežava ili onemogućava.
Predloženim rešenjima inspektor dobija i jasnije uređena dokazna sredstva.
On sada može da fotografiše i snimi terenski inspekcijski nadzor, uz prethodno obaveštavanje nadziranog subjekta ili prisutnog lica, osim u slučajevima prikrivene kupovine.
Pored toga, kao dokaz može da koristi i snimke sa sistema video nadzora, ako su od značaja za postupak, uz primenu propisa o zaštiti podataka o ličnosti i pravilima dokazivanja.
Novi kontakt centar i obavezna upotreba e-Inspektora
Jedan od centralnih delova nacrta odnosi se na prijem predstavki i pritužbi.
U zakon se uvodi Centar za objedinjeni prijem predstavki i pritužbi kao korisnički servis za prijem prijava u nadležnosti republičkih inspekcija i pružanje obaveštenja o nadležnostima inspekcija.
Kontakt centar je dostupan na portalu Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor.
Koordinaciona komisija, prema istom dokumentu, preko e-Inspektora i Kontakt centra prima predstavke i pritužbe i daje obaveštenja o nadležnostima inspekcija najkasnije u roku od sedam dana od prijema upita.
Ministarstvo u objavi o konsultacijama navodi da se na taj način uvodi stabilniji mehanizam za centralizovan prijem i analitičku obradu predstavki, uz stručnu podršku inspekcijama i građanima.
Nacrt dalje propisuje da se evidencije o inspekcijskom nadzoru vode u elektronskom obliku u okviru sistema e-Inspektor, kao i da su inspektori dužni da u radu koriste funkcionalnosti tog sistema.
U dokumentu je navedeno i da će uvođenje i primena e-Inspektora u radu organa državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave biti sprovedeni u fazama, sa rokom do 1. januara 2028. godine.
Predstavke, rokovi i najava nadzora
Predložene izmene detaljnije uređuju i način postupanja po predstavkama. Inspektor neće postupati po anonimnim predstavkama, osim izuzetno, ako smatra da po takvoj predstavci ima osnova za postupanje.
Takvo rešenje ostavlja prostor za reagovanje kada postoji sumnja na ozbiljno kršenje propisa, ali uvodi stroži odnos prema neproverenim i neurednim prijavama.
Istovremeno, predloženo je da inspektor u pisanom obliku obavesti nadzirani subjekat o predstojećem inspekcijskom nadzoru najkasnije tri dana pre početka nadzora, osim kada postoje razlozi da se kontrola sprovede bez prethodne najave.
Ministarstvo u obrazloženju navodi da je cilj izmena uređenije i efikasnije vođenje postupaka, uz veću transparentnost rada inspekcija.
Zasad je reč o nacrtu, ne o važećem propisu
Važno je naglasiti da dokument još nije zakon koji se primenjuje, već radna verzija nacrta objavljena tokom javnih konsultacija. Konačan tekst može biti menjan pre nego što uđe u dalju proceduru.
Zakon bi stupio na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a primenjivao bi se od 1. januara 2027. godine. U istom tekstu navedeno je i da podzakonski propisi za sprovođenje zakona treba da budu doneti do 31. decembra 2026. godine.
U dosadašnjoj formi nacrt pokazuje da država želi čvršći i tehnički uređeniji sistem inspekcijskog nadzora. Veća ovlašćenja inspektora, centralizovan prijem predstavki, obavezna digitalna evidencija i preciznije kaznene odredbe deo su istog pristupa.
Najviše pažnje javnosti privukla je kazna od 60.000 dinara, ali tekst nacrta pokazuje da se iza naslova krije širi paket promena koji menja način na koji će inspekcije raditi i komunicirati sa građanima i privredom.
Takođe pročitajte: Novi Zakon o zaštiti potrošača na snazi od 1. maja.
