Kazna za prolazak na crveno u Srbiji – novčana kazna, poeni i zabrana vožnje

Jedno od najčešćih pitanja vozača u Srbiji kada se suoče sa saobraćajnom kamerom ili policijskom patrolom jeste kolika je kazna za prolazak na crveno. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS), ovaj čin se tretira kao težak prekršaj koji sa sobom nosi ozbiljne, kumulativne sankcije.

Zakonske posledice drastično eskaliraju u zavisnosti od pratećih okolnosti na putu. Dok osnovni oblik prekršaja predviđa novčani iznos od 20.000 do 40.000 dinara, situacije u kojima je ugrožen pešak na prelazu ili izazvana saobraćajna nezgoda povlače znatno oštrije mere, uključujući i zatvorsku kaznu.

U ovom tekstu donosimo detaljan pregled svih zakonskih rešenja, objašnjavamo kako se obračunava kazna za prolazak na crveno, koliko se kaznenih poena upisuje i u kojim situacijama prekršaj prelazi u krivičnu odgovornost.

Kolika je kazna za prolazak na crveno u Srbiji?

Prekršaj se vezuje za član 142 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji reguliše postupanje vozača na svetlosne saobraćajne znakove.

Kazneni deo zakona za postupanje suprotno članu 142 stav 2 propisuje novčanu kaznu od 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana, dok se za isti prekršaj upisuje 6 kaznenih poena i izriče zabrana upravljanja u trajanju od najmanje tri meseca.

Osnovna kazna za prolazak kroz crveno svetlo

Osnovna kazna odnosi se na vozača koji prođe kroz crveno svetlo, bez utvrđene opasnosti za drugog učesnika u saobraćaju, bez pešaka na prelazu i bez saobraćajne nezgode. U toj situaciji propisana je novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara, a sud može da izrekne i zatvor do 30 dana.

Uz novčanu kaznu idu i posledice po vozačku dozvolu. Vozaču se upisuje 6 kaznenih poena, a zabrana upravljanja traje najmanje tri meseca. Zbog toga prolazak na crveno kazna ne završava samo uplatom novca. Postupak obuhvata i upis poena, kao i privremenu zabranu vožnje.

Za vozače koji već imaju kaznene poene, ovaj prekršaj nosi dodatni rizik. Granica od 18 kaznenih poena vodi ka gubitku vozačke dozvole, pa i jedan prolazak kroz crveno može značajno da promeni položaj vozača u daljem postupku.

Kada prolazak na crveno donosi težu kaznu?

Teža kazna dolazi kada prolazak na crveno izazove neposrednu opasnost za drugog učesnika u saobraćaju ili kada dođe do saobraćajne nezgode. U tom slučaju kazna raste na 40.000 do 60.000 dinara, uz mogućnost zatvora do 60 dana.

Posebno strogo se kažnjava situacija u kojoj se vozač ne zaustavi ispred pešačkog prelaza na kome se nalazi najmanje jedan pešak, a prolaz mu je zabranjen semaforom ili znakom ovlašćenog službenog lica. Tada kazna iznosi 100.000 do 120.000 dinara ili zatvor najmanje 15 dana, uz 14 kaznenih poena i zabranu vožnje od najmanje osam meseci.

Najveće prekršajne posledice u ovoj grupi nastaju kada takav prekršaj dovede do saobraćajne nezgode. Tada je propisana novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara ili zatvor najmanje 45 dana, uz 16 kaznenih poena i zabranu upravljanja od najmanje deset meseci.

Koliko kaznenih poena dobija vozač za prolazak na crveno?

Prolazak na crveno svetlo nosi 6 kaznenih poena, ali njihov značaj ne završava se na samom upisu. Kazneni poeni ulaze u evidenciju vozača tek na osnovu pravnosnažne odluke o kažnjavanju, a vodi ih teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema važećem tekstu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa izmenama zaključno sa „Službenim glasnikom RS” broj 19/2025, poeni se brišu po isteku 24 meseca od dana pravnosnažnosti odluke o prekršaju.

Kako se kazneni poeni evidentiraju?

Kazneni poeni ne zavise od toga da li je vozač odmah platio novčanu kaznu, već od odluke kojom je prekršaj pravnosnažno utvrđen. To je bitno kod prolaska na crveno, jer vozač pored novčanog dela ima i posledice koje ostaju u evidenciji.

Vozač može da dobije obaveštenje o broju kaznenih poena na pisani zahtev. Zakon propisuje da se obaveštenje daje u roku od najviše sedam dana, a troškove izdavanja snosi vozač koji podnosi zahtev. Ovaj podatak je važan za vozače koji već imaju poene iz ranijih prekršaja, jer novi upis može da ih približi granici za oduzimanje dozvole.

Za probnu vozačku dozvolu pravila su stroža. Dok se za vozače sa stalnom dozvolom kao granica navodi 18 ili više kaznenih poena, za vozače sa probnom dozvolom granica je 9 ili više kaznenih poena. Poeni izrečeni tokom važenja probne dozvole prenose se u evidenciju i posle sticanja vozačke dozvole, sve dok ne nastupi zakonsko brisanje.

Kada poeni mogu da dovedu do oduzimanja dozvole?

Oduzimanje vozačke dozvole nastupa kada vozač dostigne zakonsku granicu kaznenih poena ili ispuni druge uslove koje zakon vezuje za nesavesno i nepropisno upravljanje vozilom. Kod vozača sa stalnom dozvolom ta granica je 18 poena, dok je kod probne dozvole 9 poena.

Nakon oduzimanja dozvole, povratak nije automatski. Agencija za bezbednost saobraćaja navodi da vozač mora da se prijavi za obavezni seminar unapređenja znanja, da pohađa seminar i da položi ispit. Bez završenog seminara i položenog ispita vozačka dozvola ne može da se vrati.

Kod prolaska na crveno zato treba gledati širu sliku. Šest poena samo po sebi ne znači oduzimanje dozvole, ali za vozača koji već ima ranije prekršaje može da bude korak ka gubitku prava na upravljanje vozilom.

Koliko traje zabrana vožnje posle prolaska na crveno?

Zabrana vožnje posle prolaska kroz crveno svetlo izriče se kao zaštitna mera uz novčanu kaznu i kaznene poene. Kod osnovnog prekršaja, kada nema dodatnog ugrožavanja drugih učesnika u saobraćaju, najkraći rok zabrane upravljanja je tri meseca.

Kada zabrana vožnje traje duže?

Zabrana vožnje traje duže kada prolazak kroz crveno pređe iz osnovnog oblika u opasniji prekršaj. Prvo uvećanje dolazi kada je vozač prolaskom kroz crveno izazvao neposrednu opasnost za drugog učesnika u saobraćaju. Tada najkraći rok zabrane upravljanja iznosi pet meseci.

Strože posledice slede kada se prekršaj dogodi na pešačkom prelazu. Ako je pešak već na prelazu, zabrana upravljanja traje najmanje osam meseci. Kod težeg slučaja sa saobraćajnom nezgodom, najkraća zabrana ide na deset meseci.

Kolika je kazna za prolazak na crveno uz saobraćajnu nezgodu?

Kada prolazak na crveno dovede do saobraćajne nezgode, posledice za vozača postaju znatno strože od osnovnog prekršaja. U tom slučaju se više ne gleda samo činjenica da je vozač prošao kroz zabranjen signal, već i posledica: da li ima povređenih, kolika je šteta, da li je ugrožen pešak i da li postoje elementi za krivični postupak.

Prema pregledu kazni koji se poziva na Zakon o bezbednosti saobraćaja, za prolazak kroz crveno uz saobraćajnu nezgodu predviđena je kazna zatvora od najmanje 45 dana ili novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara, uz 16 kaznenih poena i zabranu upravljanja od najmanje 10 meseci. Isti pregled navodi da se nasilnička vožnja zbog dva ili više prolazaka kroz crveno u roku od 10 minuta kažnjava zatvorom od 30 do 60 dana ili društveno korisnim radom od 240 do 360 sati, uz 15 poena i najmanje 9 meseci zabrane upravljanja.

Kada prekršaj prelazi u teži oblik?

Teži oblik nastaje kada prolazak kroz crveno ne ostane samo na kršenju signala. To se dešava kada vozač izazove saobraćajnu nezgodu, kada ugrozi pešaka ili kada ponovi isti prekršaj u kratkom vremenu, što zakon prepoznaje kao nasilničku vožnju.

U praksi se tada utvrđuje nekoliko stvari: položaj vozila, signal na semaforu u trenutku prolaska, tragovi kočenja, snimci kamera, izjave učesnika i posledice po lica ili imovinu. Ako ima povređenih ili veće štete, slučaj može da izađe iz okvira običnog prekršajnog postupka.

Koje posledice snosi vozač posle nezgode?

Vozač posle nezgode može da bude kažnjen novčano, zatvorom, kaznenim poenima i zabranom vožnje. Kod težih posledica može da se otvori i pitanje krivične odgovornosti, posebno ako je neko povređen ili je pričinjena veća materijalna šteta.

U takvim slučajevima posebno je bitno da vozač ne napusti lice mesta. Napuštanje mesta nezgode može da donese dodatne posledice, naročito ako ima povređenih ili ako je potrebno da policija obavi uviđaj.

Kada se prolazak na crveno vodi kao nasilnička vožnja?

Prolazak na crveno vodi se kao nasilnička vožnja kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo u roku od 10 minuta. Ovakvo ponašanje se tretira kao grubo kršenje saobraćajnih pravila, jer pokazuje da vozač ne vodi računa o bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju.

Kazna je tada mnogo stroža od osnovne kazne za prolazak kroz crveno. Umesto novčane kazne od 20.000 do 40.000 dinara, nasilnička vožnja vodi ka zatvoru, društveno korisnom radu, većem broju poena i dužoj zabrani upravljanja.

Dva prolaska na crveno u roku od 10 minuta

Dva prolaska kroz crveno u kratkom razmaku nisu samo dva odvojena prekršaja. Kada se dogode u roku od 10 minuta, ulazi se u poseban zakonski okvir za nasilničku vožnju.

Za vozača to znači da se slučaj ne posmatra kao običan propust na jednoj raskrsnici. Sud tada ceni obrazac ponašanja, a sankcija se određuje strože zato što je opasnost po druge učesnike veća.

Kazna i mogućnost oduzimanja vozila

Pored zatvora, poena i zabrane vožnje, ponavljanje teških prekršaja može da otvori i pitanje privremenog oduzimanja vozila. „Blic” je, pozivajući se na MUP, objavio da je prolazak na crveno najmanje dva puta u roku od 10 minuta među prekršajima koji mogu dovesti do toga da policija privremeno oduzme vozilo.

Privremeno oduzimanje vozila ne znači automatski trajni gubitak automobila, ali za vozača predstavlja ozbiljnu meru. Vozilo se izuzima dok postupak traje, a dalja odluka zavisi od ishoda pred nadležnim organom.

Kako kamere beleže prolazak kroz crveno?

Kamere za automatsku kontrolu saobraćaja beleže prolazak kroz crveno bez zaustavljanja vozača na licu mesta. Sistem evidentira vozilo, vreme, lokaciju i vrstu prekršaja, a kazna se naknadno dostavlja vlasniku vozila.

U Beogradu su na više raskrsnica i deonica postavljene kamere koje automatski beleže prolazak kroz crveno svetlo i prekoračenje brzine. Prekršaji se evidentiraju bez zaustavljanja vozila, a kazne se naknadno šalju vlasnicima, uz objavljene lokacije kamera na pojedinim raskrsnicama.

Šta se dešava kada kamera snimi prekršaj?

Kada kamera snimi prolazak na crveno, postupak se pokreće prema vlasniku vozila. Vlasnik zatim mora da se izjasni ko je upravljao vozilom u trenutku prekršaja.

Ako je vlasnik vozio, postupak se nastavlja prema njemu. Ako nije, potrebno je dostaviti podatke o osobi koja je upravljala vozilom, uz izjavu koja se podnosi nadležnom organu. U praksi to znači da vlasnik ne treba da ignoriše poziv, jer se odgovornost za nedostavljanje podataka može dodatno zakomplikovati.

Kada stiže kazna za prolazak na crveno?

Kazna ne mora da stigne odmah posle prekršaja. Kod kamera, vozač obično ne bude zaustavljen na licu mesta, već se dokumentacija obrađuje naknadno.

Na Portalu eUprava dostupna je usluga „Pregled saobraćajnih prekršaja”, kroz koju korisnik može da proveri aktuelne i završene saobraćajne prekršaje, broj kaznenih poena, izrečene mere, iznos kazne i rok za uplatu. Portal navodi i da se poziv za plaćanje kazne i instrukcije za uplatu dostavljaju u eSanduče.

Šta vozač radi posle poziva policije?

Kada dobije poziv da se izjasni, vlasnik vozila treba da potvrdi da li je on upravljao vozilom. Ako nije, navodi ko je vozio. Portal eUprava omogućava elektronsko izjašnjenje o upravljanju vozilom u vreme saobraćajnog prekršaja, a vlasnik može da potvrdi da je vozio ili da dostavi overenu izjavu osobe koja je upravljala vozilom.

Za vozače je važno da ne čekaju istek roka iz poziva. Rokovi u prekršajnom postupku imaju posledice, naročito kada se ne dostavi podatak o vozaču ili kada se propusti mogućnost da se status predmeta proveri na vreme.

Kako funkcionišu elektronske usluge za saobraćajne prekršaje?

Digitalni postupak sada ima važnu ulogu kod saobraćajnih prekršaja. Kancelarija za IT i eUpravu objavila je da su puštene u rad nove elektronske usluge MUP-a na Portalu eUprava: pregled saobraćajnih prekršaja i izjašnjenje o upravljanju vozilom u vreme prekršaja.

Ministarstvo je navelo da građani kroz te usluge mogu da vide status prekršajnog postupka, kaznene poene, zabrane upravljanja i obaveze, kao i da se elektronski izjasne ko je vozio.

Kako stižu elektronska obaveštenja?

Elektronska dostava postaje sve važniji deo komunikacije građana sa institucijama. Kancelarija za IT i eUpravu je 25. februara 2026. objavila protokol sa Poštom Srbije kojim se uspostavlja sistem za prijem i prenos elektronskih pisama u eSanduče na Portalu eUprava, kao digitalna zamena za preporučenu poštansku pošiljku.

Zbog toga vozači koji imaju nalog na eUpravi treba redovno da proveravaju eSanduče. Obaveštenje koje stigne elektronski ne treba tretirati kao neformalnu poruku, već kao deo zvanične komunikacije.

Da li je moguć sporazum o priznanju prekršaja?

Sporazum o priznanju prekršaja može da bude moguć kod osnovnog prolaska kroz crveno, ali ne važi za svaku situaciju.

Kada vozač može da pokuša sporazum?

Sporazum se razmatra kada je reč o osnovnom obliku prekršaja, bez nasilničke vožnje, bez ugrožavanja pešaka i bez težih posledica. Vozač tada može da ode u policijsku stanicu sa pozivom ili dokumentacijom koju je dobio i da proveri da li ispunjava uslove.

Ako se sporazum prihvati, predmet se šalje nadležnom prekršajnom sudu, a vozač dobija odluku u skladu sa postignutim dogovorom. U praksi, cilj sporazuma je da se postupak skrati i da se sankcija ublaži u zakonskim okvirima.

Kada sporazum nije moguć?

Sporazum ne treba očekivati kada je prolazak na crveno povezan sa najtežim okolnostima. To se odnosi na nasilničku vožnju, ugrožavanje pešaka, teže nezgode i raniju ozbiljnu prekršajnu istoriju vozača.

Vozač koji ima više teških prekršaja ili je već izazivao ozbiljne nezgode nalazi se u nepovoljnijem položaju. Tada se postupak uglavnom vodi pred sudom, uz procenu svih okolnosti i dokaza.

Kada prolazak na crveno može da postane krivično delo?

Prolazak na crveno može da preraste u krivični predmet kada posledice prevaziđu prekršajni okvir. To se naročito odnosi na situacije u kojima ima povređenih, poginulih ili velike materijalne štete.

Krivični zakonik Srbije uređuje krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, među kojima su ugrožavanje javnog saobraćaja i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Zvanični registar važećih propisa vodi Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, kao baza tekstova važećih propisa objavljenih u „Službenom glasniku”.

Ugrožavanje javnog saobraćaja

Ugrožavanje javnog saobraćaja može doći u obzir kada vozač kršenjem propisa dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa nastane laka telesna povreda ili veća materijalna šteta. Kod prolaska na crveno to može biti slučaj kada vozač izazove sudar, naleti na pešaka ili dovede druge učesnike u ozbiljnu opasnost.

Tada predmet više nije samo pitanje novčane kazne i poena. U postupak ulaze policijski uviđaj, medicinska dokumentacija, veštačenje i tužilaštvo.

Teže posledice i krivična odgovornost

Ako posledice budu teške telesne povrede ili smrt, slučaj prelazi u najteži okvir. Tada se ne govori samo o kazni za prolazak na crveno, već o krivičnoj odgovornosti za posledice koje su nastale.

Za vozača to znači da prekršajna kazna više nije najbitnije pitanje. Postupak se vodi kroz krivični sistem, uz mogućnost zatvora, zabrane upravljanja i drugih mera koje zavise od odluke suda.

Zaključak

Prolazak kroz crveno svetlo spada u prekršaje koji odmah pogađaju vozačku dozvolu, jer uz novčanu kaznu idu kazneni poeni i zabrana upravljanja. Osnovni iznos od 20.000 do 40.000 dinara samo je početak posledica, dok pešak na prelazu, nezgoda ili ponavljanje prekršaja u kratkom razmaku vode ka znatno strožem postupku.

Kamere i elektronske usluge dodatno su promenile način kontrole, pa vozač više ne mora da bude zaustavljen na licu mesta da bi postupak bio pokrenut. Snimak, poziv za izjašnjenje i evidencija na eUpravi dovoljni su da prekršaj uđe u zvaničnu proceduru.