Među zanimanjima u Srbiji koja imaju sigurniju osnovu u odnosu na neposrednu zamenu generativnom veštačkom inteligencijom izdvajaju se zanati koji spajaju rad rukama, rešavanje nepredviđenih problema i procenu na terenu.
Električari, vodoinstalateri, keramičari, moleri i serviseri obavljaju zadatke koje računarski program ne može samostalno završiti u stanu, radionici ili na gradilištu. To im daje određenu prednost, ali ne garantuje zaposlenje ni visoku zaradu.
Veštačka inteligencija menja tržište rada, pa ćemo objasniti zbog čega pojedini zanati imaju otporniju osnovu i šta treba proveriti pre školovanja ili prekvalifikacije.
Majstori za kućne popravke i montažu imaju prednost rada na terenu
Pri montaži kuhinjskih elemenata majstor mora da proveri da li zid može da podnese njihovu težinu i kako da ih bezbedno pričvrsti. U starijem stanu može zateći oslabljenu podlogu, pa postupak koji je primenio na prethodnom poslu ovde neće biti odgovarajući.
Za takve radove potrebno je i poznavanje alata. Od standardne opreme će vam trebati akumulatorska bušilica, ubodna testera, brusilica, laserski nivelir i različite stege, naravno, u zavisnosti od posla koji treba da odradite. Nemaju svi taj alat u kući, a ni posedovanje ne znači da znaju da ga pravilno koriste. Veština se vidi i u izboru odgovarajuće burgije ili načinu na koji se komad nameštaja pridržava tokom rada.
Zbog toga se majstor angažuje i za poslove koji na prvi pogled deluju jednostavno.
Veštačka inteligencija može pomoći da pronađete uputstvo, ali ono ne zamenjuje iskustvo potrebno da prepoznate problem i izvedete radove u konkretnom prostoru. Upravo taj deo posla daje praktičnim zanatima prednost u odnosu na zadatke koji se u celosti obavljaju za računarom.
Električari se oslanjaju na stručnost i proveru stvarnog stanja
Električarski posao obuhvata mnogo više od postavljanja utičnice ili zamene prekidača. Da bi pronašao uzrok kvara, električar mora da razume kako je instalacija izvedena. Stare instalacije i naknadne prepravke mogu dodatno otežati posao.
Digitalni sistemi mogu olakšati pretragu tehničke dokumentacije, ali odgovor programa nije dovoljan za procenu bezbednosti instalacije. Električar mora da proveri stvarno stanje i obavi potrebna merenja.
Ako razmišljate o ovom zanimanju, pri razgovoru sa školom ili poslodavcem proverite:
- Koliko je vremena predviđeno za praktičnu nastavu.
- Ko nadzire početnike i proverava njihov rad.
- Koje ćete poslove moći da obavljate nakon obuke.
- Kako su organizovani terenski rad i mere zaštite.
Kratka obuka ne znači da ste spremni za sve elektroinstalaterske poslove. Za početnika je važno da postepeno stiče iskustvo uz stručan nadzor i zna kada zadatak prevazilazi njegovo znanje.
Vodoinstalateri rešavaju probleme koji se razlikuju od objekta do objekta
Vodoinstalateri postavljaju i održavaju vodovodne i kanalizacione instalacije u objektima. Njihov posao obuhvata izvođenje instalacija u novogradnji, ali i zamenu dotrajalih cevi i otklanjanje kvarova u postojećim zgradama. Takvi radovi zahtevaju dolazak na teren i prilagođavanje uslovima u objektu, zbog čega ih je teže automatizovati.
Fotografija može pomoći u početnom dogovoru, ali često ne pokazuje odakle problem potiče. Vodoinstalater mora da proceni šta treba popraviti, šta zameniti i kako pristupiti radovima.
Za početnika je važno da nauči kako se planira intervencija i proverava izvedeni posao. Komunikacija sa korisnikom takođe ima vrednost. Potrebno je objasniti obim radova i jasno navesti šta ulazi u cenu.
Pri izboru zaposlenja proverite da li ćete raditi pretežno na novogradnji, održavanju objekata ili hitnim intervencijama. Raspored, fizičko opterećenje i potrebna znanja nisu isti na svakom od tih poslova.
Keramičari i moleri zadržavaju prednost preciznog izvođenja
Program može prikazati raspored pločica ili predložiti boju zida. Priprema neravne podloge, obrada uglova i izvođenje urednih spojeva ipak zahtevaju praktičnu veštinu. Kod završnih radova rezultat zavisi i od uslova koje izvođač zatekne.
Razlike između ovih zanata korisno je posmatrati kroz zadatke koje treba savladati, umesto kroz obećanja o lakoj zaradi.
| Zanimanje | Važan praktičan zadatak | Šta početnik treba da razvija |
|---|---|---|
| Keramičar | Priprema podloge i uklapanje pločica | Precizno merenje, planiranje rasporeda i urednost |
| Moler | Procena površine i priprema za završni premaz | Prepoznavanje oštećenja i pravilnu primenu materijala |
| Monter suve gradnje | Uklapanje konstrukcije i obloga u prostoru | Čitanje mera, tačnost i saradnju sa drugim izvođačima |
Ova zanimanja u Srbiji treba procenjivati i prema lokalnom obimu gradnje i renoviranja. Manja izloženost generativnoj veštačkoj inteligenciji ne uklanja uticaj konkurencije, sezonskih oscilacija i promena u potražnji za radovima.
Serviseri grejanja i klimatizacije moraju da prate novu opremu
Serviser grejanja ili klimatizacije radi sa opremom čije stanje treba pregledati i proveriti. Opis korisnika predstavlja početnu informaciju, ali isti simptom može zahtevati različite intervencije. Zbog toga su poznavanje uređaja i pravilno tumačenje merenja važniji od brzog odgovora programa.
Ovakva zanimanja u Srbiji mogu biti dobar izbor za osobe koje vole praktičan rad i tehniku. Ipak, potrebno je kontinuirano učenje. Poznavanje jednog uređaja ne znači da je radnik osposobljen za sve sisteme i sve vrste intervencija.
Digitalne alate razumno je koristiti za organizaciju servisnih termina, evidenciju radova i pretragu uputstava proizvođača. Konačnu procenu treba zasnivati na proverljivim podacima o konkretnoj opremi.
Napomena. Pre upisa obuke proverite koje poslove ona obuhvata i da li su za željene intervencije potrebni dodatni uslovi, sertifikati ili ovlašćenja. Naziv kursa sam po sebi ne daje odgovor.
Automehaničari ostaju potrebni i kada AI pomaže u otkrivanju kvarova
Automehaničari održavaju i popravljaju vozila, a njihov posao se ne završava očitavanjem greške na dijagnostičkom uređaju.
Veštačka inteligencija može pomoći u tumačenju podataka, ali praktičan deo posla zahteva radnika koji može da:
- Pregleda vozilo i proveri da li očitana greška odgovara stvarnom kvaru.
- Rastavi sklop i proceni stanje delova kojima se drugačije ne može pristupiti.
- Obavi popravku i proveri kako vozilo radi nakon intervencije.
- Prilagodi postupak ako tokom rada otkrije dodatno oštećenje.
Zbog toga ovo zanimanje ima otporniju osnovu od poslova koji se u celosti obavljaju za računarom. Bolju poziciju imaće mehaničari koji uz praktično iskustvo razvijaju znanje o savremenim sistemima u vozilima. AI može ubrzati traženje mogućeg uzroka problema, dok izvođenje popravke ostaje njihov posao.
Stolare koji izrađuju i ugrađuju nameštaj po meri teže je zameniti
Program može napraviti nacrt ormara, ali stolar mora da proveri da li taj ormar može da se ugradi u konkretan prostor. Neravni zidovi i odstupanja u merama često zahtevaju prilagođavanje koje se ne vidi na računarskom prikazu.
Kod nameštaja po meri posebno su važni poslovi koje AI ne može samostalno da izvede:
- Merenje prostora. Stolar proverava stvarne dimenzije i ostavlja potreban prostor za ugradnju i otvaranje vrata.
- Prilagođavanje elemenata. Delove obrađuje prema uslovima koje zatekne, naročito kada zidovi nisu ravni.
- Završna montaža. Ugrađuje nameštaj i podešava okove tako da vrata i fioke pravilno rade.
Zato stolari koji mogu da preuzmu posao od merenja do ugradnje imaju prednost u odnosu na radnike čiji se zadaci lako ponavljaju i automatizuju. Digitalni alati mogu im olakšati pripremu, dok praktično znanje ostaje neophodno za završetak posla.
Sigurniju budućnost imaju zanimanja u kojima AI može da pomogne, ali teško preuzima ceo posao
Prednost navedenih zanata je u tome što njihov glavni rezultat mora biti izveden u stvarnom prostoru. AI može pomoći električaru da pronađe tehnički podatak ili stolaru da pripremi nacrt. Ipak, za završetak posla potreban je stručan radnik koji će proveriti stanje i obaviti radove.
Analiza Međunarodne organizacije rada iz maja 2025. pokazuje da su administrativna zanimanja najizloženija generativnoj veštačkoj inteligenciji. Procene su da je promena pojedinih zadataka verovatnija od potpune zamene radnika. Zato ni kancelarijska zanimanja ne treba unapred otpisivati. Ali činjenica je da će na tim poljima biti potreban manji broj zaposlenih. Jer će AI svakako automatizovati deo procesa.
Za Srbiju je važna i stvarna potreba poslodavaca. Prema Anketi poslodavaca sa projekcijama za period od 2025. do 2027., najveće povećanje zaposlenosti očekuje se kod srednjih nivoa kvalifikacija. Taj nalaz ne potvrđuje sigurnost svakog zanata, ali pokazuje zašto stručne kvalifikacije zaslužuju pažnju pri izboru budućeg zanimanja.
Praktično iskustvo uz poznavanje nove tehnologije daje radniku bolju osnovu
Unutar istog zanimanja neće svi radnici imati jednake mogućnosti. Automehaničar koji razume savremenu dijagnostiku može da prihvati poslove za koje samo poznavanje starijih vozila nije dovoljno. Slično tome, stolar koji koristi programe za projektovanje može lakše da pripremi rešenje, a zatim ga samostalno izvede.
Pri izboru zanimanja zato procenite da li ćete imati priliku da:
- Steknete dovoljno prakse za samostalno rešavanje problema.
- Učite rad sa opremom koja se zaista koristi u struci.
- Nadograđujete znanje kako se menjaju materijali i način rada.
- Koristite digitalne alate za deo posla koji mogu da ubrzaju.
Ako vam je potrebna dodatna obuka, kod Agencije za kvalifikacije proverite organizatora i odobreni program.
Često postavljana pitanja
1. Da li su sva zanimanja koja zahtevaju fizički rad manje ugrožena?
Ne nužno. Ponavljajući poslovi u kontrolisanim uslovima, poput pojedinih fabričkih zadataka, mogu se automatizovati mašinama i robotima. Kućne popravke teže je automatizovati jer se uslovi razlikuju od objekta do objekta.
2. Da li će veštačka inteligencija smanjiti cenu majstorskih usluga?
Za takvu tvrdnju nema pouzdane osnove. Brža priprema ponude može smanjiti vreme utrošeno na administraciju, ali cena radova i dalje zavisi od potrebnog rada, troškova materijala i dostupnosti majstora.
3. Da li su početnici u zanatima podjednako zaštićeni od promena kao iskusni majstori?
Manja izloženost zanimanja veštačkoj inteligenciji ne garantuje početniku zaposlenje. Njegov položaj zavisi i od toga da li poslodavci nude obuku ili traže radnika koji već može samostalno da obavlja posao.
4. Da li otpornije zanimanje znači i veću zaradu?
Ne. Posao može biti teško zamenljiv veštačkom inteligencijom, a slabo plaćen na lokalnom tržištu. Zato mogućnost automatizacije i očekivanu zaradu treba procenjivati odvojeno.
