Ugovor o poklonu – procedura, dokumentacija, porez i najvažnija pravila(+besplatni primeri)

Ugovor o poklonu predstavlja pravni dokument kojim jedna osoba dobrovoljno prenosi imovinu na drugu osobu bez novčane nadoknade.

Jedna strana daje poklon, druga ga prihvata, a sve se potvrđuje kroz ugovor koji ima pravnu snagu. Zbog toga je važno da postupak bude sproveden pravilno i u skladu sa zakonima koji važe u Srbiji.

U nastavku ćemo vam predstaviti proceduru, potrebnu dokumentaciju, poreska pravila i najvažnije stvari koje treba znati pre nego što se ugovor o poklonu zaključi.

Najveći broj ugovora o poklonu u Srbiji nastaje između članova porodice. Roditelji poklanjaju stan ili kuću deci, bake i deke prenose deo imovine na unuke, dok bračni partneri mogu preneti određenu imovinu jedno na drugo.

Važan razlog za ovakav prenos jeste i poreski tretman. Zakon o porezima na imovinu predviđa oslobođenje od poreza na poklon za prvi nasledni red. U ovu grupu spadaju:

roditelji i deca

usvojitelji i usvojenici

bračni partneri

Zbog toga se prenos imovine u porodici veoma često rešava upravo ugovorom o poklonu.

Procedura zaključenja ugovora o poklonu u Srbiji

Postupak zavisi od vrste imovine koja se prenosi. Pravila nisu ista za nepokretnosti, vozila ili novac.

U većini slučajeva postupak prolazi kroz nekoliko faza.

1. Priprema podataka i dogovor između strana

Prvi korak predstavlja dogovor između poklonodavca i poklonoprimca. Potrebno je jasno utvrditi šta se poklanja i pod kojim uslovima.

Ugovor mora sadržati osnovne podatke o ugovornim stranama i predmetu poklona. Kod nepokretnosti se posebno navode podaci iz katastra nepokretnosti.

2. Sastavljanje ugovora o poklonu

Ugovor se može sastaviti uz pomoć advokata ili javnog beležnika. Dokument mora jasno sadržati:

• identitet poklonodavca i poklonoprimca
• opis imovine koja se poklanja
• izjavu da se imovina prenosi bez nadoknade
• izjavu o prihvatanju poklona

Kod nepokretnosti ugovor mora sadržati i saglasnost za upis prava svojine u katastar nepokretnosti.

3. Potvrda ugovora kod javnog beležnika

Kada se poklanja nepokretnost, zakon zahteva potvrdu ugovora kod javnog beležnika. Bez ove potvrde ugovor ne može proizvesti pravno dejstvo za prenos vlasništva.

Javni beležnik proverava identitet stranaka, sadržaj ugovora i pravnu ispravnost dokumenta.

4. Upis prava svojine u katastar

Nakon potvrde ugovora pokreće se postupak upisa novog vlasnika u katastar nepokretnosti. Ovaj korak sprovodi Republički geodetski zavod.

Tek nakon upisa u katastar poklonoprimac postaje vlasnik nepokretnosti u pravnom smislu.

5. Poreska prijava

Kod poklona imovine može nastati obaveza podnošenja poreske prijave za porez na nasleđe i poklon. Nadležni organ procenjuje da li postoji obaveza plaćanja poreza ili postoji zakonsko oslobođenje.

Uloga javnog beležnika u postupku ugovora o poklonu

Bez potvrde javnog beležnika ugovor o poklonu nepokretnosti ne može dovesti do promene vlasništva u katastru.

Provera identiteta i volje ugovornih strana

Javni beležnik prvo proverava identitet učesnika u ugovoru. Strane moraju dokazati identitet važećim ličnim dokumentima.

Nakon toga beležnik proverava da li obe strane razumeju sadržaj ugovora i da li poklon nastaje dobrovoljno.

Kontrola pravne ispravnosti ugovora

Beležnik proverava da li ugovor sadrži sve potrebne elemente za prenos imovine. Posebna pažnja posvećuje se podacima o nepokretnosti i saglasnosti za upis u katastar.

Ova kontrola smanjuje rizik od pravnih sporova u budućnosti.

Elektronsko podnošenje zahteva katastru

Jedna od važnih promena poslednjih godina jeste digitalizacija postupka. Javni beležnici danas elektronski dostavljaju dokumentaciju Republičkom geodetskom zavodu.

Na taj način postupak upisa vlasništva postaje brži i transparentniji.

Dokumentacija potrebna za ugovor o poklonu

Dokumentacija koja je potrebna za ugovor o poklonu zavisi od vrste imovine koja se poklanja. Ipak, postoji nekoliko osnovnih dokumenata koji su gotovo uvek potrebni.

Lična dokumenta ugovornih strana

Poklonodavac i poklonoprimac moraju imati važeći identifikacioni dokument. Obavezan dokument je lična karta, dok se za strane državljane koristi pasoš.

Dokaz o vlasništvu nad imovinom

Poklonodavac mora dokazati da je vlasnik imovine koju poklanja. Kod nepokretnosti to se dokazuje podacima iz katastra nepokretnosti.

U slučaju pokretnih stvari koriste se odgovarajući dokumenti, kao što su saobraćajna dozvola ili drugi dokaz vlasništva.

Podaci o nepokretnosti iz katastra

Kod poklona stana, kuće ili zemljišta potrebno je imati tačne podatke iz katastra nepokretnosti. Ti podaci uključuju broj parcele, površinu i druge identifikacione informacije.

Ovi podaci omogućavaju precizno označavanje imovine u ugovoru.

Dodatna dokumentacija u posebnim situacijama

U nekim slučajevima može biti potrebna i dodatna dokumentacija. To se može odnositi na saglasnost bračnog partnera, dokumenta vezana za nasledstvo ili druge pravne situacije.

Pravilna priprema dokumentacije značajno ubrzava postupak zaključenja ugovora i smanjuje mogućnost kasnijih problema.

Porez na ugovor o poklonu u Srbiji

Porez na poklon u Srbiji uređuje Zakon o porezima na imovinu. Kod poklona se primenjuje porez na nasleđe i poklon. Visina poreza zavisi isključivo od stepena srodstva između poklonodavca i poklonoprimca.

Ko ne plaća porez na poklon?

Porez se ne plaća u prvom naslednom redu. To znači da su oslobođeni:

• roditelji i deca
• usvojitelji i usvojenici
• bračni partneri

U ovim situacijama poklon može obuhvatiti stan, kuću, zemljište, vozilo ili novac i porez na poklon se ne obračunava.

Zbog ovog oslobođenja ugovor o poklonu se veoma često koristi za prenos stana ili kuće sa roditelja na dete.

Kada se porez plaća?

Ako poklon nastaje između osoba koje nisu u prvom naslednom redu, primenjuju se sledeće stope:

Poreska stopa iznosi:

• 1,5% od tržišne vrednosti poklona

Treći nasledni red i osobe bez srodstva obuhvataju sve ostale osobe koje nisu u prvom ili drugom naslednom redu.

Poreska stopa u tom slučaju iznosi:

• 2,5% od tržišne vrednosti poklona

Poresku osnovicu utvrđuje Poreska uprava, najčešće na osnovu procenjene tržišne vrednosti imovine u trenutku prenosa.

Rok za prijavu poreza

Ako postoji poreska obaveza, poklonoprimac mora podneti prijavu za porez na nasleđe i poklon u roku od 30 dana od zaključenja ugovora.

Kod nepokretnosti se postupak u praksi često pokreće automatski nakon overe ugovora kod javnog beležnika.

Koliko košta ugovor o poklonu u Srbiji?

Trošak ugovora o poklonu zavisi od tri glavna faktora:

1. javnobeležnička nagrada
2. administrativne takse
3. eventualni advokatski troškovi

Najveći deo troškova obično predstavlja javnobeležnička nagrada.

Cena overe kod javnog beležnika

Nagrada javnog beležnika određuje se prema Javnobeležničkoj tarifi. Obračun zavisi od vrednosti imovine.

Osnovne činjenice:

• vrednost boda iznosi 180 dinara bez PDV
• nagrada se računa prema vrednosti pravnog posla
• kod poklona između roditelja i dece nagrada se smanjuje za 50%

Ako se poklanja stan vredan 100.000 evra, trošak overe kod beležnika može biti nekoliko stotina evra, u zavisnosti od tarifnog razreda.

Troškovi katastra

Kod poklona nepokretnosti potrebno je izvršiti upis novog vlasnika u katastar nepokretnosti.

Trošak upisa u katastar nepokretnosti sastoji se od dve republičke administrativne takse: 330 dinara za podnošenje zahteva i 4.850 dinara za upis posebnog dela objekta sa upisom imaoca prava, što ukupno iznosi 5.180 dinara za jedan stan ili drugi poseban deo objekta.

Ako se u istom postupku upisuje više posebnih delova objekta, za svaki sledeći deo plaća se dodatnih 1.620 dinara.

Za upis celog objekta taksa iznosi 5.930 dinara, dok je za upis garaže do 30 m² ili pomoćnog objekta do 50 m² taksa 2.700 dinara, uz dodatnih 330 dinara za zahtev.

Zahtev za upis u katastar najčešće elektronski podnosi javni beležnik.

Dodatni troškovi

U pojedinim slučajevima mogu nastati i dodatni troškovi:

• izvod iz lista nepokretnosti
• izrada ugovora kod advokata
• overa dodatnih dokumenata

Ukupan trošak prenosa nepokretnosti poklonom najčešće se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra, zavisno od vrednosti imovine.

Nužni deo i ugovor o poklonu

Ugovor o poklonu može imati značajan uticaj na kasnije nasleđivanje. Srpsko nasledno pravo poznaje institut nužnog dela, kojim se štite određeni naslednici.

Nužni deo predstavlja minimalni deo imovine koji mora pripasti određenim naslednicima.

Ko ima pravo na nužni deo?

Nužni naslednici su:

• deca i potomci
• bračni partner
• roditelji u određenim situacijama

Ako pokloni dati tokom života značajno umanje imovinu ostavioca, oni mogu uticati na raspodelu imovine nakon smrti.

Uračunavanje poklona u nasledstvo

Pokloni koje je ostavilac dao za života mogu se uračunati u nasledni deo naslednika.

Primer:

Roditelj pokloni stan jednom detetu. Nakon smrti roditelja, drugo dete može tražiti da se vrednost tog poklona uzme u obzir prilikom raspodele imovine.

Sud tada procenjuje da li je nužni deo povređen.

Kada poklon može biti predmet spora?

Do spora može doći ako:

• jedan naslednik dobije znatno veću imovinu kroz poklon
• poklon značajno smanji imovinu koja ulazi u ostavinu
• drugi naslednici smatraju da je njihov nužni deo ugrožen

Takvi sporovi rešavaju se u ostavinskom ili parničnom postupku.

Da li ugovor o poklonu može da se poništi?

Ugovor o poklonu ima punu pravnu snagu kada je zaključen u skladu sa zakonom. Ipak, postoje situacije u kojima može biti poništen ili opozvan.

Poništenje zbog mane volje

Ugovor može biti poništen ako se utvrdi da je nastao pod uticajem:

• prevare
• prinude
• ozbiljne zablude

U tom slučaju sud može utvrditi da ugovor nije nastao slobodnom voljom.

Opoziv poklona zbog nezahvalnosti

Srpsko obligaciono pravo predviđa mogućnost opoziva poklona zbog teške nezahvalnosti poklonoprimca.

To se odnosi na situacije kada poklonoprimac:

• ozbiljno povredi poklonodavca
• izvrši krivično delo protiv poklonodavca
• teško naruši odnos koji je bio razlog za poklon

Opoziv poklona se pokreće sudskim postupkom.

Povreda nužnog dela

Ako poklon ugrozi zakonom zaštićeni deo naslednika, oni mogu pokrenuti postupak radi zaštite svog nužnog dela.

Sud tada može smanjiti poklon kako bi se obezbedio zakonski minimum nasledstva.

Ugovor o poklonu za nepokretnosti

Poklanjanje stana, kuće ili zemljišta spada u najčešće situacije u kojima se koristi ugovor o poklonu u Srbiji. Za razliku od pokretnih stvari, prenos nepokretnosti ima strogo propisanu proceduru jer promena vlasništva mora biti upisana u katastar nepokretnosti.

Bez overe ugovora kod javnog beležnika i bez upisa u katastar nepokretnosti prenos vlasništva ne može biti pravno završen.

Obavezna forma ugovora

Kod nepokretnosti ugovor mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene isprave. To znači da ugovor mora biti potvrđen kod javnog beležnika.

Beležnik proverava:

• identitet ugovornih strana
• pravni osnov vlasništva poklonodavca
• podatke o nepokretnosti iz katastra
• saglasnost za prenos vlasništva

Bez ove potvrde ugovor ne može proizvesti pravno dejstvo za prenos vlasništva.

Podaci koji moraju biti u ugovoru

Ugovor o poklonu nepokretnosti mora sadržati precizne podatke o imovini. To uključuje:

• broj katastarske parcele
• broj lista nepokretnosti
• površinu nepokretnosti
• adresu i opis nepokretnosti
• saglasnost za upis vlasništva u katastar

Ova saglasnost poznata je kao clausula intabulandi, odnosno izjava kojom poklonodavac dozvoljava upis novog vlasnika.

Besplatan obrazac za ugovor o poklonu za nepokretnosti možete preuzeti ovde.

Upis u katastar nepokretnosti

Nakon overe ugovora pokreće se postupak upisa vlasništva u katastar nepokretnosti.

Danas se postupak u najvećem broju slučajeva pokreće elektronski. Javni beležnik prosleđuje dokumentaciju Republičkom geodetskom zavodu putem sistema eŠalter.

Tek nakon upisa u katastar poklonoprimac postaje vlasnik nepokretnosti u javnim evidencijama.

Ugovor o poklonu za vozila i druge pokretne stvari

Poklon može obuhvatiti i pokretne stvari, kao što su automobil, motocikl, poljoprivredna mehanizacija ili druga vredna imovina. Procedura u tim slučajevima je jednostavnija nego kod nepokretnosti, ali i dalje zahteva određene administrativne korake.

Poklanjanje automobila ili drugog vozila

Kod poklanjanja vozila pravi se ugovor o poklonu između vlasnika vozila i osobe koja prima poklon. Nakon toga sledi promena vlasništva u evidenciji vozila.

Za prenos vozila potrebno je:

• ugovor o poklonu
• lična dokumenta stranaka
• saobraćajna dozvola
• dokaz o tehničkoj ispravnosti vozila

Nakon zaključenja ugovora poklonoprimac podnosi zahtev za promenu vlasnika vozila.

Promena vlasništva u evidenciji vozila

Promena vlasništva sprovodi se kroz postupak registracije vozila. Novi vlasnik podnosi zahtev nadležnoj stanici za registraciju vozila.

Tom prilikom izdaje se nova saobraćajna dozvola na ime novog vlasnika.

Poklon drugih pokretnih stvari

Ugovor o poklonu može se koristiti i za prenos:

• umetničkih dela
• dragocenosti
• vredne opreme
• novčanih sredstava

Kod ovih poklona važno je da postoji pisani trag o prenosu imovine kako bi se izbegle kasnije nedoumice.

Ovde možete preuzeti besplatan primer za ugovor o poklonu za vozila.

Ugovor o poklonu novca i druge imovine

Poklanjanje novca predstavlja jedan od jednostavnijih oblika poklona, ali i u ovom slučaju postoje određena pravila koja treba poštovati.

Kada je reč o većim iznosima novca, preporučuje se da se poklon potvrdi ugovorom kako bi se jasno utvrdilo poreklo sredstava i pravni osnov prenosa.

Kada se pravi ugovor o poklonu novca?

Ugovor se najčešće koristi u situacijama kada roditelji poklanjaju novac deci, na primer za kupovinu stana ili pokretanje posla.

U takvim slučajevima ugovor može biti važan dokaz o poreklu sredstava, naročito u finansijskim ili poreskim postupcima.

Sadržaj ugovora o poklonu novca

Ugovor o poklonu novca obično sadrži:

• podatke o poklonodavcu i poklonoprimcu
• tačan iznos novca koji se poklanja
• izjavu da se novac daje bez nadoknade
• način prenosa novca

U praksi se prenos novca često vrši putem bankarskog transfera kako bi postojala jasna evidencija transakcije.

Besplatan primer za ugovor o poklonu novca možete preuzeti ovde.

Poreski tretman poklona novca

Kao i kod drugih poklona, poreski tretman zavisi od stepena srodstva između učesnika u ugovoru.

Ako se novac poklanja između roditelja i dece ili između bračnih partnera, porez na poklon se ne plaća.

Na šta treba obratiti pažnju pre potpisivanja ugovora o poklonu?

Pre potpisivanja ugovora o poklonu važno je razmotriti sve pravne posledice ovog postupka. Poklon predstavlja trajni prenos imovine i u većini slučajeva ne može se jednostavno poništiti.

Zbog toga je preporučljivo pažljivo proveriti sve elemente ugovora pre potpisivanja.

Provera vlasništva nad imovinom

Pre poklanjanja nepokretnosti potrebno je proveriti stanje u katastru nepokretnosti.

Treba utvrditi:

• da li je poklonodavac upisan kao vlasnik
• da li postoje hipoteke ili druga opterećenja
• da li postoje sporovi u vezi sa nepokretnošću

Ove informacije mogu se dobiti uvidom u list nepokretnosti.

Razumevanje pravnih posledica

Poklon znači trajni prenos imovine sa jedne osobe na drugu. Nakon prenosa poklonodavac više nema vlasnička prava nad tom imovinom.

Zbog toga je važno razmotriti sve dugoročne posledice pre potpisivanja ugovora.

Konsultacija sa pravnim stručnjakom

U složenijim situacijama preporučuje se konsultacija sa advokatom ili javnim beležnikom.

Stručna pomoć može pomoći da se izbegnu greške u ugovoru i potencijalni sporovi u budućnosti.

Koliko dugo važi ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu nema vremensko ograničenje trajanja. Kada je zaključen u skladu sa zakonom i kada je izvršen prenos imovine, on proizvodi trajne pravne posledice.

Kod nepokretnosti prenos vlasništva nastaje tek nakon upisa u katastar nepokretnosti. Kada se taj upis izvrši, novi vlasnik postaje poklonoprimac i to pravo traje bez vremenskog ograničenja.

Kada ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo?

Postoje dve ključne faze:

• zaključenje ugovora između stranaka
• realizacija prenosa imovine

Kod nepokretnosti pravni efekat nastaje tek kada se izvrši upis u katastar nepokretnosti. Do tog trenutka ugovor postoji, ali vlasništvo nije preneto u javnim evidencijama.

Kod pokretnih stvari pravni efekat obično nastaje trenutkom predaje stvari ili završetkom administrativnog postupka prenosa.

Da li ugovor može imati rok?

Ugovor o poklonu može sadržati određene uslove ili rokove, ali to su posebne situacije. Na primer:

• poklon uz pravo doživotnog uživanja
• poklon sa odloženim prenosom

Takve klauzule moraju biti jasno navedene u ugovoru.

Česta pitanja

Zaključak

Ugovor o poklonu služi da se imovina prenese na drugu osobu bez naknade. Kada je ugovor pravilno zaključen i overen kod javnog beležnika, a kod nepokretnosti izvršen i upis u katastar, poklon postaje važeći i imovina prelazi na poklonoprimca.

Nakon toga ta imovina više ne ulazi u ostavinu poklonodavca. U naslednom postupku deli se samo ono što je i dalje na ime preminule osobe. Zbog toga se ugovor o poklonu često koristi za prenos stana, kuće ili druge imovine unutar porodice još za života vlasnika.