Rešenje o godišnjem odmoru je pojedinačni akt poslodavca kojim se zaposlenom odobrava korišćenje godišnjeg odmora za određenu godinu.
Donosi se za svakog zaposlenog posebno, osim kod kolektivnog godišnjeg odmora, kada poslodavac može da koristi drugačiji način obaveštavanja u skladu sa zakonom.
Ovim rešenjem se utvrđuju:
- broj radnih dana godišnjeg odmora
- period korišćenja odmora
- datum početka odmora
- datum završetka odmora
- datum povratka na posao
- pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odmora
- pravni osnov za donošenje odluke
Rešenje ima značaj i za evidenciju rada, obračun zarade, planiranje smena i zaštitu prava zaposlenog u slučaju spora.
Kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor?
View this post on Instagram
Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. U neprekidni rad ulaze i periodi kada je zaposleni bio privremeno sprečen za rad, kao i periodi odsustva sa rada uz naknadu zarade.
To znači da bolovanje, porodiljsko odsustvo ili drugo plaćeno odsustvo mogu biti deo perioda koji se računa za sticanje prava na godišnji odmor.
Minimalan broj dana odmora
Zakon o radu propisuje da godišnji odmor ne može trajati kraće od 20 radnih dana. Poslodavac može zaposlenom da utvrdi i veći broj dana, u zavisnosti od kriterijuma iz ugovora o radu, opšteg akta ili kolektivnog ugovora.
Na trajanje odmora mogu da utiču:
- radno iskustvo
- stručna sprema
- uslovi rada
- složenost poslova
- doprinos zaposlenog
- invaliditet
- druga merila utvrđena internim aktom
Radna nedelja se za potrebe godišnjeg odmora računa kao pet radnih dana, bez obzira na raspored rada kod poslodavca.
Dani koji ne ulaze u godišnji odmor
U dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se:
- državni praznici
- plaćeno odsustvo
- bolovanje
- drugi dani odsustva koji se po zakonu ne tretiraju kao dani odmora
Ako zaposleni tokom odmora otvori bolovanje, taj period se ne vodi kao godišnji odmor. Preostali dani mogu da se iskoriste kasnije, u dogovoru sa poslodavcem i u okviru zakonskih rokova.
Kako se određuje vreme korišćenja odmora?
Vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Poslodavac mora da vodi računa o organizaciji rada, ali ne sme da uskrati pravo na odmor zaposlenom koji ispunjava uslove.
U većim firmama se plan odmora uglavnom pravi unapred. Kod manjih poslodavaca dogovor može biti direktniji, ali odluka i dalje treba da bude zabeležena u pisanom ili elektronskom obliku.
Šta poslodavac može da uzme u obzir?
Pri određivanju termina odmora poslodavac može da uzme u obzir:
- obim posla
- broj zaposlenih koji su već odsutni
- sezonske potrebe poslovanja
- raspored smena
- porodične okolnosti zaposlenog
- ranije korišćenje odmora
- potrebu da zaposleni iskoristi odmor u zakonskom roku
Zaposleni može da predloži termin, ali ne može samostalno da ode na odmor bez odobrenja poslodavca.
Rok za dostavljanje rešenja o godišnjem odmoru
| Dostavljanje odluke pre odmora | Najkasnije 15 dana pre početka korišćenja |
| Odmor na zahtev zaposlenog | Dostava može uslediti neposredno pre odmora |
| Promena termina zbog potreba posla | Najkasnije 5 radnih dana pre početka odmora |
| Korišćenje prvog dela odmora | Najmanje dve radne nedelje neprekidno |
| Korišćenje preostalog dela | Najkasnije do 30. juna naredne godine |
Poslodavac treba da dostavi rešenje zaposlenom najkasnije 15 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora. Ovaj rok zaposlenom omogućava da se na vreme organizuje, a poslodavcu da ima dokaz da je odluka blagovremeno dostavljena.
Kada zaposleni koristi odmor na sopstveni zahtev, odluka može da bude dostavljena i neposredno pre početka odmora. To se odnosi na situacije u kojima zaposleni sam predloži termin, a poslodavac ga prihvati.
Može li odluka da se dostavi elektronski?
Može. Poslodavac može zaposlenom dostaviti odluku elektronskim putem, na primer preko poslovnog imejla ili internog sistema. Važno je da postoji dokaz o dostavi.
Ako zaposleni zatraži pisani primerak, poslodavac treba da mu ga obezbedi. Kod kolektivnog odmora obaveštenje može biti istaknuto na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre početka korišćenja odmora.
Šta treba da sadrži rešenje o godišnjem odmoru?
View this post on Instagram
Rešenje o godišnjem odmoru treba da bude precizno, jer se na osnovu njega vodi evidencija i obračunava naknada zarade za period odsustva. Nejasni datumi, pogrešan broj dana ili izostanak pravnog osnova mogu da naprave problem u slučaju kontrole ili spora.
U dokumentu treba jasno navesti podatke o poslodavcu, zaposlenom, periodu korišćenja odmora i pravu na naknadu zarade.
Ovde možete preuzeti obrazac za rešenje o godišnjem odmoru.
Osnovni elementi dokumenta
U aktu se najčešće navode:
- naziv i sedište poslodavca
- broj i datum donošenja
- pravni osnov
- ime i prezime zaposlenog
- radno mesto zaposlenog
- godina za koju se odmor koristi
- ukupan broj dana godišnjeg odmora
- broj dana koji se koriste u konkretnom periodu
- datum početka odmora
- datum završetka odmora
- datum povratka na posao
- napomena o naknadi zarade
- obrazloženje
- pouka o pravnom leku
- potpis ovlašćenog lica
Obrazloženje i pouka o pravnom leku
Odluke o pravima zaposlenih treba da sadrže obrazloženje i pouku o pravnom leku. Zaposlenom mora biti jasno na osnovu čega je odluka doneta i šta može da preduzme ako smatra da mu je pravo povređeno.
Pouka o pravnom leku obično sadrži informaciju o mogućnosti pokretanja postupka pred nadležnim sudom u zakonskom roku.
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Godišnji odmor može da se koristi odjednom, u dva dela ili u više delova ako se zaposleni i poslodavac tako dogovore. Kada se odmor koristi u delovima, prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno tokom kalendarske godine.
Preostali deo odmora zaposleni može da iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Primer korišćenja odmora u delovima
Ako zaposleni ima pravo na 25 radnih dana godišnjeg odmora, prvi deo može da koristi u trajanju od 10 radnih dana tokom godine. Preostalih 15 radnih dana može da koristi kasnije, najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored zavisi od dogovora sa poslodavcem i potreba posla, ali pravo zaposlenog na odmor mora da bude očuvano.
Prenos odmora u narednu godinu
Prenos preostalog dela odmora moguć je kada zaposleni ne iskoristi ceo godišnji odmor u godini za koju mu pripada. Preostali deo mora se iskoristiti do 30. juna naredne godine.
Kod dužeg bolovanja, porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta, poslodavac treba pažljivo da proveri okolnosti i da pravilno utvrdi preostale dane.
Naknada zarade za vreme odmora
Zaposleni za vreme godišnjeg odmora ima pravo na naknadu zarade. To znači da period odmora ne predstavlja neplaćeno odsustvo.
Naknada se obračunava u skladu sa Zakonom o radu, ugovorom o radu i internim aktima poslodavca. U obračunu je važno da se pravilno evidentiraju dani odmora i dani koji se ne uračunavaju u odmor, poput praznika ili bolovanja.
Isplata neiskorišćenog odmora
Novčana naknada za neiskorišćeni odmor moguća je kada zaposlenom prestane radni odnos, a nije iskoristio sve dane odmora koji mu pripadaju.
Dok radni odnos traje, godišnji odmor ne može da se zameni novčanom isplatom. Poslodavac treba da omogući korišćenje slobodnih dana, a isplata dolazi u obzir samo kod prestanka rada.
Promena termina godišnjeg odmora
Poslodavac može da promeni termin korišćenja odmora ako to zahtevaju potrebe posla. Promena treba da bude saopštena zaposlenom najkasnije pet radnih dana pre početka odmora.
Razlog za promenu treba da bude povezan sa organizacijom rada, odsustvom drugih zaposlenih, povećanim obimom posla ili drugim okolnostima koje utiču na poslovanje.
Šta zaposleni može da uradi ako smatra da mu je pravo povređeno?
Zaposleni može prvo da se obrati poslodavcu ili kadrovskoj službi i zatraži objašnjenje. Ako problem ostane nerešen, može se obratiti sindikatu, inspekciji rada ili nadležnom sudu.
Korisno je da zaposleni sačuva dokumentaciju, naročito:
- ugovor o radu
- anekse ugovora
- prethodne odluke o odmoru
- evidenciju prisustva
- platne liste
- komunikaciju sa poslodavcem
- opšti akt ili kolektivni ugovor
Kolektivni godišnji odmor
Kolektivni godišnji odmor se koristi kada poslodavac organizuje odmor za veći broj zaposlenih u istom periodu. To se može desiti zbog smanjenog obima posla, planiranog prekida rada ili organizacionih potreba.
U toj situaciji poslodavac može da istakne odluku ili obaveštenje na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre početka odmora. Ako firma koristi elektronske sisteme, preporučljivo je da obaveštenje bude dostupno i tim putem.
Šta treba navesti kod kolektivnog odmora?
Kod kolektivnog odmora treba jasno navesti:
- na koje zaposlene se odluka odnosi
- kada odmor počinje
- kada se završava
- koliko radnih dana se koristi
- kada se zaposleni vraćaju na posao
- kome zaposleni mogu da se obrate za dodatne informacije
Kolektivni odmor ne menja pravo zaposlenog na minimalan broj dana godišnjeg odmora.
Najčešće greške poslodavaca
Greške u vezi sa godišnjim odmorom mogu dovesti do spora sa zaposlenim ili postupka pred inspekcijom rada. Najveći problem obično nastaje kada poslodavac nema potpunu evidenciju ili kada zaposlenom nije na vreme dostavljena odluka.
Greške koje treba izbeći
Poslodavci treba da vode računa da ne dođe do:
- usmenog odobravanja odmora bez pisanog traga
- kašnjenja u dostavljanju odluke
- pogrešnog obračuna broja dana
- uračunavanja praznika u dane odmora
- uskraćivanja odmora zbog obima posla
- zamene odmora novčanom isplatom tokom radnog odnosa
- izostavljanja pouke o pravnom leku
- neusklađenosti sa internim aktima
Jasna evidencija i blagovremena komunikacija smanjuju rizik od nesporazuma, prijava i kazni.
Kazne za nepravilnosti
Zakon o radu predviđa novčane kazne za poslodavce koji ne poštuju pravila o godišnjem odmoru. Kazna može biti izrečena ako poslodavac zaposlenom ne omogući korišćenje odmora, ako ne donese odgovarajuću odluku ili ako je ne dostavi na propisan način.
Odgovornost može da snosi i odgovorno lice kod poslodavca. Zato je važno da se odluke donose na vreme, da sadrže sve potrebne elemente i da postoji dokaz o dostavi zaposlenom.
Kada inspekcija rada može da reaguje?
Inspekcija rada može da postupa kada zaposleni prijavi da mu je uskraćeno pravo na odmor, da mu odluka nije dostavljena ili da je broj dana nepravilno obračunat.
U postupku se mogu proveravati:
- evidencija o korišćenju odmora
- ugovor o radu
- opšti akt poslodavca
- pojedinačne odluke
- obračun zarade
- način dostave dokumentacije
Ako se utvrdi nepravilnost, poslodavac može dobiti nalog da je otkloni, uz mogućnost pokretanja prekršajnog postupka.
Šta zaposleni treba da proveri pre odlaska na odmor?
Pre odlaska na odmor zaposleni treba da proveri koliko dana koristi, na koji period se odluka odnosi i kada treba da se vrati na posao. Posebno treba obratiti pažnju na praznike, bolovanje i preostale dane iz prethodne godine.
Kratka provera pre korišćenja odmora
Zaposleni treba da proveri:
- da li je tačno navedena godina za koju se odmor koristi
- da li je naveden pravilan broj radnih dana
- da li su datumi precizni
- da li se praznici tretiraju odvojeno
- da li je naveden datum povratka na rad
- da li je odluka dostavljena na vreme
Ako neki podatak nije jasan, najbolje je odmah zatražiti pojašnjenje od poslodavca ili kadrovske službe.
Najčešća pitanja
Da li zaposleni može sam da odredi kada ide na godišnji odmor?
Zaposleni može da predloži termin, ali odluku donosi poslodavac. Poslodavac treba da se konsultuje sa zaposlenim i da uskladi potrebe posla sa pravom zaposlenog na odmor.
Koliko ranije se dostavlja rešenje o godišnjem odmoru?
Rešenje o godišnjem odmoru dostavlja se najkasnije 15 dana pre početka korišćenja odmora. Ako zaposleni koristi odmor na svoj zahtev, dostava može uslediti neposredno pre početka odmora.
Da li godišnji odmor može da se koristi u delovima?
Može. Prvi deo treba da traje najmanje dve radne nedelje neprekidno tokom kalendarske godine, a ostatak može da se iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Da li praznik ulazi u godišnji odmor?
Praznik se ne uračunava u dane godišnjeg odmora. Isto važi za bolovanje i plaćeno odsustvo.
Da li poslodavac može da promeni termin odmora?
Može, ako to zahtevaju potrebe posla. Zaposleni treba da bude obavešten najkasnije pet radnih dana pre početka odmora.
Da li neiskorišćeni odmor može da se isplati?
Novčana naknada moguća je kod prestanka radnog odnosa, ako zaposleni nije iskoristio sve dane odmora. Tokom trajanja radnog odnosa poslodavac treba da omogući korišćenje odmora.
Zaključak
Godišnji odmor mora da bude odobren jasno, na vreme i u skladu sa Zakonom o radu. Poslodavac treba da navede broj dana, period korišćenja i datum povratka na posao, dok zaposleni treba da proveri da li su podaci tačni pre odlaska na odmor.
Pravilno sastavljena odluka smanjuje rizik od nesporazuma i olakšava vođenje evidencije. Za poslodavce je to važan deo kadrovske dokumentacije, a za zaposlene potvrda da svoje pravo koriste na zakonit način.
